Posle mnogo godina priprema, CERN je odobrio novi eksperiment: Potragu za skrivenim česticama (SHiP). Fizičar Aleksej Bojarski je bio uključen od samog početka. „Znamo da postoji fizika koja nedostaje i želimo da je pronađemo.“
„Na kraju krajeva, pokušavamo da obuhvatimo ceo univerzum u jednoj teoriji“, kaže Bojarski, koji je profesor teorijske fizike na Institutu za fiziku u Lajdenu. „Činilo se da je standardni model upravo to, ali uvek je nešto nedostajalo. Sa otkrićem Higsovog bozona 2012. mislili smo da je model potpun“, kaže on. „Ali onda smo shvatili da to ne može biti.“
„Ova priča je počela 2006. godine kada smo bili nekolicina teoretičara sa idejom. 2013. godine imali smo 16 godina i objavili smo pismo o namerama. Sada je to saradnja između 54 instituta u 18 zemalja. U Lajdenu su mnogi istraživači već proučavali teorija koja stoji iza SHiP-a i čak je promovisala.“
„Vidite, mi posmatramo stvari koje bi trebalo da budu nemoguće prema Standardnom modelu. To nije nešto što možete ignorisati.“ Tri misterije preovlađuju, objašnjava Bojarski. „Naša prva misterija je dobro poznata: tamna materija. Drugo, naučili smo da neutrini imaju masu iako ne bi trebalo. I na kraju, postoji mnogo regularnija materija od antimaterije, iako očekujemo da postoji jednaka količina obe. “
To znači da mora postojati nova fizika koja tek treba da se otkrije, kaže profesor. „Možda su to samo neke nove čestice. Ali to takođe može biti nešto revolucionarno što zahteva od nas da ponovo razmislimo o osnovnim konceptima fizike.“
Decenijama je pristup pronalaženju novih čestica bio izgradnja sve većih i većih akceleratora čestica, poput Velikog hadronskog sudarača u CERN-u. Potrebno je mnogo godina i resursa da se naprave ove mašine, ali za sada bez ikakvih znakova nestale fizike koju Bojarski juri. „Postoji još jedna vrsta eksperimenta koja bi nam mogla dati odgovore koje tražimo, ali nikada nije sprovedena.
Postojeći objekti se fokusiraju na ono što se zove energetska granica. Ovo je za relativno teške, kratkotrajne čestice. Sudarite ih velikom brzinom i one se raspadaju na druge čestice. Bojarski i njegove kolege predlažu da istraže granicu intenziteta. Nada je da se posmatra više retkih i lakših čestica, koje jedva da komuniciraju sa bilo čim. „Verujem da imamo jednake šanse da pronađemo nestalu fiziku na svakoj od ovih granica.“
Novi detektor će koristiti protonski snop iz postojećeg objekta u CERN-u i sukobiti ga u posebno dizajniranu metu. „Ovo proizvodi mnogo čestica. One poznate će biti filtrirane i videćemo šta nam ostaje. Nadamo se da će biti nove čestice“, kaže Bojarski. „Naš izazov sada je da počnemo da gradimo što je pre moguće. To možemo da uradimo samo kada se sadašnji objekat ugasi između ciklusa. Sledeća prilika je 2026. Ako je propustimo, moramo da sačekamo još šest godina.“
„Imam dovoljno sreće što radim na mnogim uzbudljivim projektima. Ali ovo je definitivno jedan od najvažnijih trenutaka u mojoj karijeri.“
