Celijakija je hronično autoimuno stanje koje se javlja kod oko 1% svetske populacije. Pokreće se konzumiranjem glutenskih proteina iz pšenice, ječma, raži i nekih zobi. Dijeta bez glutena štiti pacijente sa celijakijom od teških oštećenja creva.
Zajedno sa kolegama, hemičar dr Veronika Dodero sa Univerziteta u Bilefeldu uspela je da utvrdi nove detalje o tome kako određeni molekuli dobijeni glutenom izazivaju sindrom propuštanja creva kod celijakije.
Ključni nalaz studije: određeni proteinski fragment formiran u aktivnoj celijakiji formira strukture nano veličine, takozvane oligomere, i akumulira se u modelu epitelnih ćelija creva. Tehnički naziv molekula je 33-merni deamidirani glijadin peptid (DGP). Istraživački tim je sada otkrio da prisustvo DGP oligomera može otvoriti čvrsto zatvorenu sluznicu creva, što dovodi do sindroma propuštanja creva.
Studija je sada objavljena u časopisu Angevandte Chemie International Edition
Kada jedemo pšenicu, naše telo ne može u potpunosti da razgradi proteine glutena. To može dovesti do stvaranja velikih fragmenata glutena (peptida) u našim crevima. U slučajevima aktivne celijakije, istraživači su otkrili da enzim tkivna transglutaminaza 2 (tTG2) prisutan kod ljudi modifikuje specifični peptid glutena, što dovodi do formiranja 33-mernog DGP-a. Ovo se obično dešava u delu našeg creva koji se zove lamina propria. Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da se ovaj proces može desiti iu sluznici creva.
„Naš interdisciplinarni tim je karakterisao formiranje 33-mer DGP oligomera kroz mikroskopiju visoke rezolucije i biofizičke tehnike. Otkrili smo povećanu permeabilnost u modelu ćelija creva kada se DGP akumulira“, izveštava dr Marija Džordžina Herera, prvi autor studije. . Ona je istraživač na Univerzitetu u Buenos Ajresu u Argentini i bila je postdoktorant u Bilefeldu.
Sindrom propusnog creva nastaje kada sluznica creva postane propusna, dozvoljavajući štetnim supstancama da uđu u krvotok, što dovodi do inflamatornih odgovora i različitih bolesti. Kod celijakije, postoji debata o ranim fazama povećane permeabilnosti. Glavna teorija sugeriše da hronična upala kod celijakije dovodi do propuštanja creva.
Međutim, postoji druga teorija koja predlaže da su efekti glutena na ćelije sluznice creva primarni uzrok. Prema ovom mišljenju, gluten direktno oštećuje ćelije crevne sluznice, čineći ih propusnim, što izaziva hroničnu upalu i potencijalno dovodi do celijakije kod predisponiranih ljudi.
Međutim, pošto se gluten konzumira svakodnevno, koji molekularni okidači dovode do propuštanja creva kod pacijenata sa celijakijom? Ako se formiraju 33-merDGP oligomeri, oni mogu oštetiti mrežu epitelnih ćelija, dozvoljavajući glutenskim peptidima, bakterijama i drugim toksinima da masovno prođu u krvotok, što dovodi do upale i, kod celijakije, autoimunosti.
„Naši nalazi potvrđuju medicinsku hipotezu da je oštećenje epitelne barijere koju promovišu peptidi glutena uzrok, a ne rezultat imunog odgovora kod pacijenata sa celijakijom“, kaže glavni autor studije, dr Veronika Dodero.
Humani leukocitni antigeni (HLA) su proteini koji se nalaze na površini ćelija u telu. Oni igraju ključnu ulogu u imunološkom sistemu pomažući mu da razlikuje sebe (sopstvene ćelije tela) i ne-sebe (strane supstance poput bakterija ili virusa).
Kod celijakije, dva specifična HLA proteina, odnosno HLA-DK2 i HLA-DK8, snažno su povezana sa stanjem. 33-mer DGP se savršeno uklapa sa HLA-DK2 ili HLA-DK8 i pokreće imuni odgovor, što dovodi do upale i atrofije resica tankog creva. Ova snažna interakcija pretvara DGP u ono što naučnici nazivaju superantigenom. Za one koji su pogođeni, dijeta bez glutena je jedina doživotna terapija.
