Dugoročna budućnost izgleda mračna za carske pingvine, ali naše novo istraživanje pokazuje da bi neke ptice mogle da prežive u određenim uslovima, u zavisnosti od toga gde žive, barem u narednih nekoliko decenija.
Tokom protekle dve godine, antarktički morski led se dramatično smanjio, što je navelo naučnike da sugerišu da bi mogao da dostigne „novo stanje“.
Studija zasnovana na satelitskim snimcima pokazuje da je morski led izbio rano u moru Bellingshausen na Antarktiku 2022. godine, što je potencijalno rezultiralo neuspehom razmnožavanja u nekoliko kolonija carskih pingvina u tom regionu.
Istraživanje pokazuje da carevi formiraju kolonije u iznenađujuće različitim uslovima životne sredine koji se razlikuju u zavisnosti od lokacije širom kontinenta. Unutar svakog od ovih regiona, postoji mala razlika između mesta gde ptice prave svoje domove i drugih mesta, što sugeriše da bi mogle da se promene ako moraju. Ovo pruža tračak nade u inače sumornoj perspektivi.
Carski pingvini su možda jedine ptice koje retko kroče na kopno. Jedinstveni su među vrstama pingvina po tome što se razmnožavaju na morskom ledu tokom oštre antarktičke zime.
Znamo da im je potreban „brzi led“ — obalni morski led vezan za antarktički kontinent ili ledene police. Ali oni zapravo naseljavaju niz lokacija brzog leda koje se razlikuju po vremenu formiranja leda, koliko se leda formira i lomi, pa čak i koliko su blizu drugim vrstama pingvina.
U zavisnosti od toga gde se nalaze duž antarktičke obale, carevi koriste stanište koje im je dostupno. Njihovo ponašanje može biti dovoljno fleksibilno da omogući nekim kolonijama da se bolje snađu u svetu koji se zagreva.
Carski pingvini se oslanjaju na brzi led kao stabilnu platformu za svoju sezonu parenja. Ženke cara polažu jaja, a mužjaci ih inkubiraju oko dva i po meseca.
Iako se morski led na Antarktiku smanjuje, ovo se odnosi na mjeru poznatu kao „promet morskog leda“, koja uključuje sav morski led koji pokriva polarni okean, bilo da se radi o brzom ledu ili plutajućem ledu.
Smanjenje obima morskog leda nije neophodno linearno povezano sa padom u oblasti pokrivenoj brzim ledom (iako je obrnuto).
Ako bi brzi led nestao, očekivali bismo da više od 90% carskih kolonija funkcionalno nestane do kraja veka. Međutim, studija sugeriše da bi kratkoročno i srednjoročno trebalo da razmotrimo razlike u staništima za razmnožavanje pingvina kada razmišljamo o načinima da ih zaštitimo.
Gledajući malo bliže različita staništa brzog leda, otkrili smo da carski pingvini imaju određene preferencije. Postojanost leda (koliko dugo traje do leta) bila je važna jer su pilići imali više vremena da razviju svoje vodootporno perje za plivanje.
U nekim slučajevima, blizina pingvina Adeli je napravila razliku. U drugim slučajevima, carevi su preferirali mesta sa plitkim okeanskim dubinama ispod kolonije.
Rezultati sugerišu da dva od ovih uslova staništa podržavaju veće kolonije: stabilan brzi led koji traje tokom cele sezone parenja (sa samo malim promenama u sezonskom ciklusu rasta i povlačenja) i dobar balans između platforme brzog leda koja je dovoljno široka da uzgajati piliće, ali dovoljno blizu okeana da bi dobili hranu za njih.
Potrebne su nam dalje studije da razjasnimo ove veze i odnos između veličine populacije i kvaliteta staništa. U studiji nismo bili u mogućnosti da razmotrimo dostupnost plena i možda postoje drugi faktori koji igraju važnu ulogu.
Prethodna istraživanja su već pokazala da carski pingvini imaju ograničen kapacitet da se rasprše kako bi pronašli pogodnija klimatska skloništa. Ovo je podržano genetskom podelom među populacijama pingvina u različitim antarktičkim regionima koje smo proučavali.
Stoga je malo verovatno da bi se carevi odmakli daleko da bi izbegli ozbiljnije klimatske uticaje, čak i kada bi postojala „bolja“ staništa i mogla bi da budu domaćini većim kolonijama.
Klimatske promene su trenutno jedan od glavnih pritisaka koji carske pingvine približavaju izumiranju.
Međutim, najnovija globalna procena Međuvladine platforme za nauku i politiku o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES) jasno je identifikovala ribolovne aktivnosti kao istorijske i trenutne pokretače erozije morskog biodiverziteta širom sveta.
Ovo važi i za Antarktik. Dok je ribolovni pritisak tamo ograničen na delić globalne ribarske flote, neka od najvećih plovila ciljaju na kril, malene rakove nalik škampima koje konzumiraju mnogi antarktički predatori, uključujući carske pingvine.
Sa klimatskim modelima koji predviđaju dalje smanjenje obima morskog leda, nova ribolovna područja bi mogla da se otvore i pojačaju pritisak na druge antarktičke divlje životinje.
Ako želimo da živimo u svetu sa carskim pingvinima, najvažnije je da naglo smanjimo emisije gasova staklene bašte. Druga ključna akcija mogla bi biti sprečavanje ribolova u oblastima gde će klimatske promene imati najveći uticaj.
U tom pogledu, istinski zaštićena područja su jedno sredstvo očuvanja koje nam je na raspolaganju. Sada kada istraživanje pruža detaljnije informacije o staništima pingvina, možemo započeti proces pažljivijeg planiranja za očuvanje.
Najveće zaštićeno morsko područje na svetu nalazi se u Rosovom moru, gde živi oko 25% carskih pingvina na svetu. Lekcije koje naučimo iz tamošnje zaštite mogu pomoći u ublažavanju budućeg opadanja careva oko Antarktika.
