Svet je decenijama postajao topliji, ali iznenadni i izuzetan porast toplote poslao je klimu dublje u neistraženu teritoriju – a naučnici još uvek pokušavaju da otkriju zašto.
Tokom protekle dve godine, temperaturni rekordi su više puta rušeni nizom koji je bio toliko uporan i zbunjujući da je testirao najbolja dostupna naučna predviđanja o tome kako klima funkcioniše.
Naučnici su jednoglasni da je sagorevanje fosilnih goriva u velikoj meri dovelo do dugoročnog globalnog zagrevanja i da prirodna klimatska varijabilnost takođe može uticati na temperature iz godine u godinu.
Ali oni još uvek raspravljaju o tome šta je moglo doprineti ovom posebno izuzetnom toplotnom talasu.
Stručnjaci smatraju da bi promene u obrascima oblaka, zagađenje iz vazduha i sposobnost Zemlje da skladišti ugljenik mogli biti faktori, ali bi bilo potrebno još godinu ili dve da bi se pojavila jasnija slika.
„Zagrevanje u 2023. bilo je više nego bilo koje druge godine, a biće i 2024.“, rekao je Gavin Šmit, direktor NASA Godard instituta za svemirske studije, u novembru.
Voleo bih da znam zašto, ali ne znam“, dodao je.
„Još uvek smo u procesu procene šta se dogodilo i da li vidimo promenu u tome kako klimatski sistem funkcioniše.
Kada se sagore, fosilna goriva emituju gasove staklene bašte poput ugljen-dioksida koji zadržavaju toplotu blizu površine Zemlje.
Kako su emisije fosilnih goriva porasle na rekordno visok nivo u 2023. godini, prosečna površina mora i temperatura vazduha su se povećale u doslednom, višedecenijskom trendu zagrevanja.
Ali u nizu bez presedana između juna 2023. i septembra 2024. godine, globalne temperature nisu bile slične bilo čemu ranije viđenom, saopštila je Svetska meteorološka organizacija – i to ponekad sa značajnom razlikom.
Vrućina je bila toliko ekstremna da je bila dovoljna da 2023. – a zatim i 2024. – budu najtoplije godine u istoriji.
„Rekordna globalna toplota u poslednje dve godine poslala je planetu daleko na neistraženu teritoriju“, rekao je za AFP Ričard Alan, klimatski naučnik sa britanskog Univerziteta Reding.
Ono što se dogodilo bilo je „na granici onoga što bismo očekivali na osnovu postojećih klimatskih modela“, rekla je za AFP Sonja Seneviratne, klimatolog sa ETH Ciriha u Švajcarskoj.
„Ali ukupna dugoročna tendencija zagrevanja nije neočekivana“ s obzirom na količinu fosilnih goriva koja se sagorevaju, dodala je ona.
Naučnici su rekli da bi klimatska varijabilnost mogla donekle objasniti šta se dogodilo.
2023. godini prethodio je redak, trogodišnji fenomen La Nina koji je imao snažan efekat hlađenja planete gurajući višak toplote u duboke okeane.
Ova energija je puštena nazad na površinu kada je sredinom 2023. zavladao suprotan, topli događaj El Nino, podižući globalne temperature.
Ali vrućina se zadržala čak i nakon što je El Nino dostigao vrhunac u januaru.
Temperature nisu pale tako brzo koliko su rasle, a novembar je i dalje bio drugi najtopliji u istoriji.
„Teško je ovo objasniti u ovom trenutku“, rekao je Robert Vautard, član UN-ovog panela stručnjaka za klimu IPCC. „Nedostaje nam malo perspektive.
„Ako temperature ne padnu naglo 2025. godine, zaista ćemo morati da se pitamo o uzroku“, rekao je on za AFP.
Naučnici traže tragove negde drugde.
Jedna teorija je da je globalni prelazak na čistija goriva za transport 2020. ubrzao zagrevanje smanjenjem emisija sumpora koje oblake čine više sličnim ogledalu i reflektuju sunčevu svetlost.
U decembru je drugi recenzirani rad razmatrao da li je smanjenje niskih oblaka omogućilo da više toplote stigne do Zemljine površine.
Na konferenciji Američke geofizičke unije ovog meseca, Šmit je sazvao naučnike da istraže ove i druge teorije, uključujući da li solarni ciklusi ili vulkanska aktivnost daju bilo kakve nagoveštaje.
Postoji zabrinutost da bi bez potpunije slike naučnicima mogli nedostajati još dublji i transformacioni pomaci u klimi.
„Ne možemo isključiti da su i neki drugi faktori dodatno pojačali temperature… presuda je još uvek van snage“, rekao je Seneviratne.
Naučnici su ove godine upozorili da su Zemljini ponori ugljenika – kao što su šume i okeani koji usisavaju CO2 iz atmosfere – pretrpeli „slabljenje bez presedana“ 2023.
Ovog meseca, američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu saopštila je da arktička tundra, nakon što je milenijumima zaključavala CO2, postaje neto izvor emisija.
Okeani, koji su delovali kao masivni ponor ugljenika i regulator klime, zagrevali su se brzinom koju naučnici „ne mogu u potpunosti da objasne“, rekao je Johan Rokstrom iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime.
„Da li bi ovo mogao biti prvi znak da planeta počinje da pokazuje gubitak otpornosti? Ne možemo to isključiti“, rekao je prošlog meseca.
