Savremeni svet suočava se sa nizom ozbiljnih problema koji uključuju nejednakost, siromaštvo, nesigurnost hrane, klimatske promene i gubitak biodiverziteta. Ovi problemi su međusobno povezani i zahtevaju kompleksna rešenja, s obzirom na to da promene u jednom segmentu imaju uticaj na ostale.
Većina društava nije uspela da prepozna vezu između ljudskih sistema i ekosistema. Dominantni odnosi sa prirodom često su zasnovani na eksploataciji, podržani konceptima koji deluju na podele među živim bićima na osnovu rasa, polova, klasa ili vrsta.
Trenutni model razmišljanja, koji se fokusira na takmičenje, rast i profit, doprineo je društvenim i ekološkim krizama. Alarmantno je što ovaj način razmišljanja iscrpljuje prirodu do te mere da postoji opasnost da neće moći da održi život na Zemlji.
Politike usmerene ka budućem prosperitetu moraju se nositi sa međusobno povezanim krizama koje utiču na savremeni svet. Ovi izazovi teraju društvene i ekonomske sisteme preko njihovih održivih granica.
Dok postoje napori za održivost, poput onih predstavljenih u Earth for All: Vodiču za preživljavanje za čovečanstvo, saradnja naučnika i ekonomista širom sveta, kao i Paktu Ujedinjenih nacija za budućnost, pružaju puteve za akciju, često nailazimo na izazove. Ove inicijative, iako dobronamerne, često su ograničene u svojim pristupima.
Potrebna je transformacija u načinu na koji komuniciramo sa prirodnim svetom. Ključno je uspostaviti recipročan odnos između ljudi i prirode, gde se ljudi obavezuju da daju onoliko koliko i uzimaju od životne sredine. Održivo i pravedno blagostanje mora biti centralni deo ljudskih društava.
Ključna tačka ove transformacije je osigurati dobar život za sve unutar granica planete Zemlje. Ove granice predstavljaju okvire unutar kojih čovečanstvo može delovati bez nanošenja nepopravljive štete prirodi. To zahteva novi ekonomski pristup koji podstiče život sa prirodom umesto njenog uništavanja.
Iako se obim potrebnih promena može činiti zastrašujućim, već postoje pokreti koji su u toku na mnogim mestima širom sveta. U nekim zajednicama, poput Pudžet Saunda na severozapadnoj obali države Vašington, ljudi već žive na način koji omogućava ekosistemima i ljudima da prosperiraju.
U drugim delovima sveta, kao što su Ekvador i prva nacija Sume, vide se nove mogućnosti za izgradnju ljudskih društava unutar granica planete. Ljudi su veoma prilagodljivi i poseduju sposobnost predviđanja i transformacije celih sistema kroz etičku saradnju.
Individualna akcija je ključna za ubrzanje ovih promena. Promene često počinju sa malim koracima, gde pojedinci i male grupe menjaju svoje životne stilove. Međutim, lični izbori treba da budu podržani sistemskim promenama unutar zajednica, organizacija i šire društvene zajednice.
Da bi se život koji je povezan sa prirodom učinio pristupačnijim, potrebni su kolaborativni, pravični i svesni napori. To obuhvata interkulturalnu komunikaciju, saradnju i otvoreni dijalog kako bi se osiguralo da se različite perspektive uzimaju u obzir u procesima odlučivanja.
Pažljivo razmatranje direktnih i indirektnih uticaja naših delovanja, kako kratkoročnih tako i dugoročnih posledica bilo koje odluke, dovodi do pravednijih i održivijih sistema.
Osobe koje žele da ostvare značajne promene treba da podrže različite grupe i organizacije koje se zalažu za ekološku i socijalnu pravdu. Ovo uključuje domorodačke vođe i protokole sporazuma, lokalne vlasti, grupe za zaštitu životne sredine, organizacije zajednice ili sindikate. UNESCO priznati rezervati biosfere predstavljaju dobar primer ovakvih inicijativa.
Savremeni svet se suočava sa ogromnim i međusobno povezanim problemima koji zahtevaju različite pristupe za rešavanje. Kombinacija formalnog znanja, poput naučnih istraživanja, i neformalnog znanja, poput domorodačkog ekološkog znanja, igraju važnu ulogu u izgradnji pravednijih odnosa između ljudi i prirode.
Različiti sistemi znanja mogu zajedno doprineti kreativnosti i prilagodljivosti. Ključno je da se ovo radi etički, uz konsenzualnu i kolaborativnu razmenu kako bi se osiguralo da nijedan sistem znanja nije zloupotrebljen ili potcenjen. Potrebno je izbeći greške imperijalizma i dominacije koje su dovele do trenutnih planetarnih kriza.
Pored preispitivanja pristupa znanju, obnavljanje jakih i međusobno povezanih odnosa između ljudi i prirode zahteva i reviziju tehnoloških sistema.
Tehnološke inovacije su do sada korišćene za eksploataciju resursa Zemlje u kratkoročne svrhe, ali imaju potencijal za pozitivne promene. Način na koji se te inovacije koriste može održati ili narušiti postojeći status, u zavisnosti od pristupa.
Da bi se izgradili zdraviji odnosi između ljudi i prirode, potrebno je da ljudska društva usvoje sistemski pristup razmišljanju. Ovaj pristup sagledava širu sliku, razmatrajući ekološke, kulturne, političke i društvene aspekte tehnologije na integrisan način. Inovacije treba da budu vođene principima održivosti i pravičnosti.
Budućnost nosi sa sobom velike promene u prirodnom okruženju Zemlje, prateći se šokovima u političkim, ekonomskim i društvenim sistemima. Opstanak svih oblika života zavisi od sposobnosti ljudi da se suoče sa ovim izazovima.
Klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa nisu izolovani problemi, već deo međusobno povezane mreže kriza koje zahtevaju hitne i sveobuhvatne akcije.
