Budućnost života na Zemlji trenutno je u rukama ljudi, ali kako prolazimo kroz antropocentričnu eru, stvari postaju kompleksnije. Svetlost Sunca se polako povećava tokom vremena, što će postepeno dovesti do zagrevanja Zemljine površine, iako sporijim tempom u poređenju sa današnjim globalnim zagrevanjem.
Ovaj proces će uticati na brzinu silikatnog trošenja, gde će silikatne stene postepeno prelaziti u karbonatne stene pod dejstvom atmosferskog ugljen-dioksida i kiše koja proizvodi ugljenu kiselinu. Karbonatne stene, poput krečnjaka i dolomita, će se ponovo transformisati u silikatne stene kroz vulkansku aktivnost i metamorfozu na visokim temperaturama.
Na duži vremenski period, nivo ugljen-dioksida u atmosferi bi trebao da ostane relativno stabilan, iako su ostale promenljive (što nije često slučaj). Međutim, porast svetlosti Sunca će takođe ubrzati silikatno trošenje, što će izvlačiti više ugljen-dioksida iz atmosfere.
Ovo smanjenje karbonata takođe će ukloniti ugljenik iz sistema okean-atmosfera, što može biti loša vest za biljke koje zavise od ugljen-dioksida, sunčeve svetlosti i vode. Kako se površinske temperature povećavaju zbog sunca, biljke će se suočiti sa dvostrukim izazovom, što može dovesti do njihovog izumiranja i daljeg lančanog efekta na život na Zemlji.
Novi model koji su izneli trio naučnika sa Univerziteta u Čikagu i Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu predviđa produženje životnog veka zemaljske biosfere na 1,7 milijardi godina. Njihov rad je objavljen u časopisu Planetary Science Journal.
Prethodna istraživanja su pretpostavljala da je silikatno trošenje uglavnom zavisno od temperature, ali novi model pokazuje drugačije. Razmatrani su scenariji izumiranja biljaka usled nedostatka CO 2 i pregrevanja, koji su dali različite rezultate o budućnosti biljnog sveta na Zemlji.
Analiza parametara kao što su efikasnost fotosinteze, procesi fiksacije ugljenika i termalna tolerancija biljaka C3 i C4 ukazuju na moguće mehanizme izumiranja kopnenih biljaka u budućnosti. Koncentracija ugljen-dioksida i temperature Zemljine površine takođe će imati značajan uticaj na biljni svet.
Ovi rezultati ne samo da pružaju uvid u budućnost zemaljske biosfere već imaju i implikacije na potencijalni razvoj inteligentnog života. Duži životni vek biosfere može značiti manje prepreka u evoluciji inteligencije, što otvara nova pitanja o mogućnosti postojanja vanzemaljskog života.
