Dok vam dominantna ličnost može pomoći da se popnete na korporativnoj lestvici, nova istraživanja pokazuju da postoji i „skromni put“ za napredovanje u karijeri.
„Konvencionalna mudrost je da morate da budete makijavelisti i da se samopromovišete i maltretirate da biste se popeli na vrh, ali poniznost je takođe katalizator uspeha lidera“, rekao je Dejvid Hekman, vanredni profesor organizacionog liderstva i informacione analitike Poslovnoj školi u Lidsu.
Hekman je koautor studije, objavljene u januaru 2024. u časopisu Menadžment ljudskih resursa.
To je dobra vest za lidere koji prirodno izbegavaju samopromociju i hvale prednosti drugih — i ne plaše se da priznaju svoje nedostatke. Ovaj put ka unapređenju zavisi od statusa i uključuje negovanje mreže lojalnih sledbenika na radnom mestu.
Neformalno mentorstvo u karijeri je najvažnije oruđe skromnog lidera u sticanju organizacione moći, rekao je Hekman.
„To im daje status u organizaciji jer prenošenje veština, saveta i trikova stvara veliki društveni kapital“, rekao je on. „I tako grade ovu mrežu ljudi koji na kraju budu vojska veoma talentovanih, veoma motivisanih, ljudi od poverenja, što je nepobedivo.“
Nadređeni prepoznaju ovaj uzvišeni status, dodao je, koji vodi ka unapređenjima.
Skromni lideri su u stanju da sagledaju sebe tačno, priznaju greške, prepoznaju snage i doprinose drugih i modeliraju poučljivost, što znači angažovanje u „javnom, neurednom procesu rasta“, prema studiji koju je vodila Elsa T. Chan iz poslovnoj školi Univerziteta u Saseksu u Brajtonu, Velika Britanija, a koautori su Hekman i Mav Der Foo sa poslovne škole Naniang na tehnološkom univerzitetu Naniang u Singapuru.
„Poniznost u vođstvu koristi timovima, pojedincima i čitavim organizacijama“, rekao je Hekman. „Ljudi doživljavaju više psihološke slobode, autentičnosti, zadovoljstva poslom, poboljšane timske performanse i motivaciju. A poniznost se takođe širi – zarazna je.“
Istraživači su anketirali 610 lidera u 18 industrija i 21 radnoj funkciji koji su učestvovali u programu razvoja lidera. O poniznosti lidera izveštavali su vršnjaci fokalnih lidera, mentorsko ponašanje lidera izveštavali su njihovi direktni izveštaji, status lidera su izveštavali njihovi neposredni šefovi, a o unapređenju lidera su izveštavali njihovi nadređeni.
„Rezultati su generalno potvrdili da je poniznost vođe predvidela mentorsko ponašanje vođe, što je zauzvrat predviđalo status lidera i na kraju viši rejting lidera u unapređenju“, navodi list.
Dok su lideri koji pokazuju poniznost prednost za njihove timove i organizacije, za njih je rizično da javno priznaju greške.
„Priznavanje grešaka kada se takmiči za unapređenje među pet rivala može izgledati kao predstavljanje sebe kao lake mete“, rekao je Hekman. Ali ovaj scenario naglašava značaj negovanja mreže podrške kroz mentorstvo, dodao je on.
„Biranje puta dominacije prepun je rizika. Jedna greška može da vas ostavi ranjivim na konkurente koji žele da uzurpiraju vašu poziciju. Nasuprot tome, usvajanje poniznosti okružuje vas pojedincima koji vas poštuju i podržavaju“, rekao je on. „Greške se lakše opraštaju, utirući sporiji, ali otporniji put ka liderstvu.
Narcisoidni lideri mogu biti sjajni lideri, rekao je Hekman, ali je veća verovatnoća da će skromni lideri biti efikasni u svojim ulogama jer pokazuju manje varijabilnosti u svojim performansama i emocionalnim izrazima.
