Nemačka bubašvaba (Blattella germanica) je jedna od najčešćih vrsta bubašvaba u urbanim sredinama širom sveta, iako ih u prirodi nigde nema. Koristeći sekvenciranje DNK, naučnici su pratili poreklo ove štetočine do istočne Indije i Bangladeša, otkrivajući fascinantnu priču o evoluciji i širenju zahvaljujući ljudima.
Nemačka bubašvaba je prvi put primećena u vojnim prodavnicama hrane tokom Sedmogodišnjeg rata (1756–1763). Rusi su je zvali „pruska bubašvaba“, dok su je britanski i pruski vojnici nazivali „ruska bubašvaba“. Godine 1767., švedski biolog Carl Linnaeus klasifikovao je vrstu kao Blatta germanica.
Naučnici su sekvenciranjem DNK analizirali uzorke od 281 bubašvabe iz 17 zemalja, otkrivši da se nemačka bubašvaba genetski podudara sa vrstom Blattella asahinai iz Bengalskog zaliva. Ove dve vrste su se razdvojile pre samo 2.100 godina, što ukazuje na brzu evoluciju.
Prvi talas migracija nemačke bubašvabe dogodio se pre oko 1.200 godina, verovatno sa trgovcima i vojskama islamskih kalifata. Sledeći talas se preselio na istok pre oko 390 godina sa evropskim trgovačkim kompanijama. U Evropu su stigle pre oko 270 godina, a globalno širenje počelo je pre oko 120 godina.
Globalna trgovina je bila ključna za širenje, jer su brodovi na parni pogon omogućili brže transportovanje bubašvaba. Poboljšanja u stanovanju, kao što su vodovod i unutrašnje grejanje, stvorila su uslove pogodne za njihov opstanak.
Nemačke bubašvabe su evoluirale da postanu noćne, izbegavajući svetlost i otvorene prostore. Njihova otpornost na insekticide se brzo razvija, otežavajući kontrolu. Mamci su postali manje efikasni jer su bubašvabe razvile otpornost na šećere korišćene u mamcima.
Razumevanje evolucije i širenja nemačkih bubašvaba pomaže u razvijanju novih strategija za njihovu kontrolu. Ova trka u naoružanju između ljudi i bubašvaba verovatno će trajati godinama koje dolaze, jer se bubašvabe nastavljaju prilagođavati i evoluirati.
