Uzimanje antikoagulansa ili leka za razređivanje krvi može povećati rizik od – ili pogoršati – krvarenje u mozgu, poznato i kao krvarenje u mozgu, što je najsmrtonosniji tip moždanog udara. Sada, nova istraživanja otkrivaju da je brži tretman ovih pacijenata povezan sa većom verovatnoćom preživljavanja.
Hemoragični moždani udar nastaje kada oslabljeni krvni sud pukne i izazove krvarenje u mozgu. Utvrđeno je da približno 20% pacijenata koji pate od krvarenja u mozgu uzimaju antikoagulanse, kao što su varfarin, rivaroksaban, dabigatran i apiksaban. Ovi razređivači krvi se obično koriste za lečenje kardiovaskularnih stanja kao što su atrijalna fibrilacija (nepravilan srčani ritam) i hronični i akutni poremećaji zgrušavanja krvi.
„Oralni antikoagulansi su visoko efikasni i važni lekovi za populaciju, koji su pojedincima na odgovarajući način potrebni. Kao posledica toga, važno je znati retko, ali ozbiljan individualni rizik“, kaže Kevin Sheth, MD, profesor neurologije i neurohirurgije na Iale School medicine. „Naši zdravstveni sistemi moraju biti spremni i spremni da brzo krenu kada nešto krene po zlu.
Tokom protekle decenije, naučnici su razvili reverzibilne agense za specifične antikoagulanse, uključujući idarucizumab za dabigatran 2015. i andeksanet alfa za rivaroksaban i apiksaban 2018. Oni se obično daju u bolničkim hitnim odeljenjima i mogu spasiti živote mozga onih koji su patili.
Sada, koristeći veliki skup podataka iz stvarnog sveta, istraživači su pokazali da brža primena ovih tretmana može povećati šanse pacijenta za preživljavanje. Istraživači su objavili svoje nalaze u JAMA Neurologi 9. februara.
„Kako su ovi tretmani preokretanja dolazili u prvi plan, stručnjaci su se pitali da li je ranije tajming bio bolji“, kaže Šet, koji je bio prvi autor studije. „Ovaj rad po prvi put pokazuje da jeste.
Postoje dve glavne vrste moždanog udara – krvarenje (hemoragije u mozgu) i zgrušavanje. Do zgrušavanja (ishemijskog) moždanog udara dolazi kada ugrušci blokiraju protok krvi u mozgu. Godine 1995., Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je prvi agens za uništavanje ugrušaka za ishemijske moždane udare, nazvan aktivator plazminogena tkivnog tipa (tPA).
Ubrzo nakon njegovog odobrenja, istraživači su saznali da je raniji tretman tPA – u roku od četiri i po sata – doveo do boljih zdravstvenih rezultata. „Ovaj uvid je promenio sistem nege za moždani udar“, kaže Šet. „Morali smo da identifikujemo one koji pate od moždanog udara i brzo ih odvezemo u bolnicu.
Ali za krvarenje u mozgu, kaže Šet, „ta paradigma nikada nije postojala“.
Šetova nedavna publikacija je rezultat saradnje sa registrom moždanog udara Američkog udruženja za srce Get Vith The Guidelines, jednim od najvećih registara moždanog udara na svetu. Unutar registra, njegov tim je identifikovao ljude koji su pretrpeli krvarenje u mozgu, koji su bili na razređivačima krvi u vreme krvarenja i koji su primali antikoagulantne agense.
Zatim su za ovu kohortu posmatrali vremensko trajanje od dolaska pacijenata u hitnu pomoć do isporuke lečenja. „Tamo je bila velika distribucija“, kaže Šet. „Neki su brzo primili agent za preokret, dok je za druge to bilo prilično sporo.
Njihove analize su otkrile da su oni koji su brzo tretirani reverzibilnim agensom pokazali najbolje rezultate. Najveću verovatnoću da prežive imali su pacijenti koji su bili zbrinuti u roku od sat vremena od dolaska u hitnu pomoć. „Postoje popularne fraze koje imamo u neurologiji kao što su „vreme je mozak“ i „svaki minut se računa““, kaže Šet. „Ovi rezultati su u skladu sa ovim frazama, ali za krvarenja u mozgu, oni se prvi put proveravaju.
Tim je takođe otkrio nekoliko faktora koji su bili značajno povezani sa kraćim vremenom čekanja. Na primer, beli pacijenti su se suočili sa znatno kraćim vremenom čekanja od pacijenata crne rase. „Ne samo da imamo priliku da poboljšamo sveukupno preživljavanje zbog krvarenja u mozgu, već i da ublažimo zdravstvene disparitete“, kaže Šet.
Studija je dokaz da su krvarenja u mozgu vremenski osetljiva hitna situacija u kojoj je svaki minut bitan. „Ranije nismo znali da je vreme važno, tako da kliničari nisu pravili istu ludu žurbu kao što su radili sa moždanim udarom“, kaže Šet. „Sada možemo početi da pokrećemo napore za poboljšanje kvaliteta za brže lečenje krvarenja u mozgu.“
Šetov tim nastavlja da radi sa Američkim udruženjem za srce na sprovođenju daljih analiza. Nadaju se da će saznati više o faktorima koji leže u osnovi zašto neki pacijenti duže čekaju na lečenje, a takođe će razviti i pokrenuti inicijative za pomoć pacijentima da brže dobiju negu koja im je potrebna.
