Klimatska kriza povećava učestalost i intenzitet poplava, suša i toplotnih talasa, a očekuje se da će Afrika biti među najteže pogođenim regionima u svetu.
Ipak, sistemi i tehnologije širom kontinenta koji prate i predviđaju vremenske događaje i promene nivoa vode „nedostaju, zastareli ili ne funkcionišu“ – ostavljajući afričko stanovništvo još više izloženim klimatskim promenama.
Ovo je prema timu stručnjaka za rizik i klimatologa iz Velike Britanije i Afrike na čelu sa Univerzitetom u Kembridžu, koji upozoravaju da će bez velikih i brzih nadogradnji „hidrometske infrastrukture“ šteta i broj smrtnih slučajeva uzrokovanih klimatskim katastrofama širom Afrike će „balon“.
U pisanju u časopisu Nature, autori ukazuju na najnovija istraživanja koja pokazuju da je – tokom poslednje dve decenije – prosečan broj smrtnih slučajeva izazvanih poplavama u Africi četiri puta veći od evropskog i severnoameričkog proseka po poplavi.
Kada je istraživao ovaj disparitet, tim je pogledao podatke Svetske meteorološke organizacije (VMO) i otkrio da ceo afrički kontinent ima samo 6% broja radarskih stanica kao što je ukupan broj u Sjedinjenim Državama i Evropi, uprkos tome što ima uporedivu veličinu populacije i trećinu više zemlje.
Radarske stanice otkrivaju vremenske fluktuacije i padavine, kao i dugoročne klimatske trendove, i od vitalnog su značaja za upozorenje o predstojećim poplavama i drugim meteorološkim događajima. Afrički kontinent ima samo 37 takvih stanica.
Štaviše, podaci SMO pokazuju da više od 50% radarskih stanica koje trenutno rade širom Afrike nije u stanju da proizvede dovoljno tačne podatke za predviđanje vremenskih obrazaca za naredne dane ili čak sate.
Istraživački tim poziva međunarodnu zajednicu da poveća finansiranje sistema koji ublažavaju rizike po život od klimatskih katastrofa. Trenutno, samo 0,47 USD od svakih 100 USD potrošenih na globalnu razvojnu pomoć ide na smanjenje rizika od katastrofa bilo koje vrste.
„Ogromne praznine u afričkim sistemima za smanjenje katastrofa su u opasnosti da učine druge investicije u pomoć suvišnim“, rekao je dr Asaf Tzačor, ko-vodeći autor i istraživački saradnik u Kembridžovom Centru za proučavanje egzistencijalnog rizika (CSER). „Na primer, nema smisla ulagati u male farme ako će poplave jednostavno oprati seme, agrohemikalije i mašineriju.
„Moramo da ponudimo svim Afrikancima šansu da smanje svoju izloženost klimatskim rizicima tako što će popraviti ovu blistavu hidrometeorološku slepu tačku, pre nego što bude izgubljeno još više života zbog efekata globalnog zagrevanja.
Da bi ilustrovali svoju poentu, tim upoređuje dve nedavne oluje kategorije 4: tropski ciklon Idai pogodio je jugoistočnu Afriku 2019. godine, a uragan Ida zahvatio je istočni deo SAD 2021. Obe su imale brzinu vetra od preko 200 km/h.
Stanovništvo SAD je dobilo upozorenja o evakuaciji pre nego što je Ida udarila na kopno, ali ograničene mogućnosti ‘hidrometa’ značile su da je Idai iznenadio afričke nacije. Broj mrtvih u SAD bio je ispod 100, dok je živote izgubilo preko 1.000 Afrikanaca.
„Višeslojni hidromet sistemi, uključujući praćenje vremena, prognozu i rano upozorenje, globalni sever uzima zdravo za gotovo i tako je već decenijama“, rekla je ko-voditeljica dr Ketrin Ričards, takođe sa CSER-a na Univerzitetu u Kembridžu.
„U međuvremenu, najosnovniji sloj od kojeg ostali zavise često nedostaje, zastareo ili ne radi u Africi – više nego bilo koji drugi globalni region.
„Dobro finansirani hidromet sistemi moraju postati prioritet kako bi pomogli rizičnim populacijama da ublaže i prilagode se opasnostima povezanim sa vremenskim prilikama kako se efekti klimatskih promena pojačavaju“, rekao je Ričards.
Tim navodi niz preporuka za popunjavanje jaza u afričkim vremenskim upozorenjima.
Prvo, identifikujte najrizičnija područja. „Vrste klimatskih opasnosti veoma variraju širom kontinenta — od ciklona na Madagaskaru do dugotrajnih suša u istočnoj Africi“, rekao je Tzahor.
„Potreba za više meteoroloških stanica širom Afrike je nesporna, ali to mora ići ruku pod ruku sa poboljšanim satelitskim praćenjem i velikim inicijativama za obuku kako bi se povećao broj veštih afričkih meteorologa.
Najnovije računarske tehnike moraju biti usvojene, kažu autori, uključujući automatizovane AI pristupe koji kombinuju vremenske podatke sa aktivnostima društvenih medija da bi se predvidela dinamika katastrofe.
Sisteme ranog upozoravanja treba proširiti i dati jasna uputstva za evakuaciju na lokalnim dijalektima. „Preko 80 odsto Afrikanaca ima pristup mobilnoj mreži, tako da tekstualne poruke mogu biti moćan način za isporuku ciljanih upozorenja“, rekao je Ričards.
Konačno, velike investicije će biti od vitalnog značaja — i isplatiće dividende. „Svetska banka je procenila cenu od 1,5 milijardi dolara za hidromet sisteme na celom kontinentu, ali bi to uštedelo afričke zemlje od 13 milijardi dolara gubitaka imovine i 22 milijarde dolara gubitaka sredstava za život godišnje“, rekao je Tzahor. „Skoro devet prema jedan povraćaj na investiciju je sigurno beznačajan.“
U Evropi i SAD postoji 636 radarskih stanica za ukupnu populaciju od 1,1 milijardu i kopnenu masu od 20 miliona km². U Africi ih ima samo 37 na uporedivu populaciju od 1,2 milijarde i kopnenu masu od 30 miliona km².
