Nekoliko dana pre samita G7 u Hirošimi u maju, naučnici su uputili poziv da se deluje na zdravlje planete Memorijalnom parku mira u Hirošimi, spomeniku apokaliptičnoj pretnji atomskog oružja koja je potresla Alberta Ajnštajna da 1946. izgovori svoju često citiranu molbu za opstanak čovečanstva. : „… nova vrsta razmišljanja je neophodna ako čovečanstvo želi da preživi i krene ka višim nivoima.“
Sedamdeset sedam godina otkako je ljudska aktivnost dovela do kršenja sedam od osam granica koje osiguravaju bezbednost Zemlje, naučnici upućuju sličan apel.
„Sada smo suočeni sa ‘velikom tranzicijom’ u rešavanju različitih globalnih pitanja, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta, zagađenje životne sredine i sukobi. Od obrazovnih i akademskih instituta se zahteva da preuzmu izazove novih naučnih pristupa koji prevazilaze postojeće uobičajene razmišljanja“, rekli su u Planetarnoj zdravstvenoj deklaraciji Hirošime 2023.
Pre devet godina, nova nauka o planetarnom zdravlju je rođena da uradi upravo to — da preuzme stari pogled na prirodu i počne da sagledava našu međusobnu povezanost iz novog transdisciplinarnog sočiva. Ovo polje ujedinjuje istraživače i praktičare iz različitih disciplina kako bi postali čelni ljudi koji rade na negovanju planete u zdravlju, i zauzvrat, poboljšanju našeg.
A na prvim linijama ove rastuće oblasti u Japanu je dr Saori Kašima, stručnjak za zdravlje životne sredine i direktor Centra za planetarno zdravlje i nauku o inovacijama (PHIS) na IDEC institutu Univerziteta Hirošima.
„Mnogi faktori su isprepleteni i povezani. Mislim da ljudi moraju više da prepoznaju ovu vezu. To se ne dešava samo unutar jedne zemlje, već i preko granica. Naš svakodnevni život je povezan sa životima ljudi u afričkim zemljama i drugim oblastima“, rekao je Kašima, koji radio je sa ministarstvima zdravlja u Senegalu i Madagaskaru kao volonter i ekspert Japanske agencije za međunarodnu saradnju, rekao je.
„Za borbu protiv klimatskih promena, trenutni redukcionistički ili izolovani pristupi ne pružaju dovoljno rešenja.
Podaci pokazuju da broj zemalja u kojima je petina stanovništva starija od 70 godina nastavlja da raste. Japansko društvo „super-starenja“ rangirano je kao najstarije na svetu sa jednom od tri osobe starije životne dobi.
Iako se naš prosečan životni vek produžio za skoro tri decenije, popevši se na 73 godine u 2020. u poređenju sa 47 u 1950. godini, naš zdravstveni vek, koji se odnosi na broj godina za koje možemo da očekujemo da živimo u razumnom zdravlju, zaostaje.
Poznato je da zagađenje životne sredine i ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama nejednako ugrožavaju ugroženu populaciju, što uključuje i starije. I ovo je problem koji Kašima dobro razume.
Prošle godine je bila koautor studije o uticaju poplave u Japanu 2018. godine, druge najveće katastrofe u zemlji u vezi sa vodom. Njihovi nalazi su pokazali kako su nesreće potencijalni faktor rizika za demenciju kod starijih osoba. U drugoj studiji, ona i njeni saradnici su otkrili da prirodne katastrofe povećavaju verovatnoću prijema u staračke domove i pozvale kreatore politike da se pripreme za ovaj faktor rizika koji se pojavljuje.
Sada, Kashima preuzima zadatak da otkrije kako izgleda zdravo starenje i pokreće nacionalne i lokalne akcije potrebne da se to postigne. Njen novi poduhvat usklađen je sa Dekadom zdravog starenja Ujedinjenih nacija, globalnom saradnjom koja traje do 2030. godine i koja ima za cilj da poboljša živote starijih ljudi, njihovih porodica i njihovih zajednica. I ona se obraća nauci o planetarnom zdravlju za smernice.
Ona i njene kolege iz PHIS-a iz oblasti nauke, inženjerstva i poljoprivrede, između ostalih, rade sa partnerima iz zajednice i vlade na razvoju Planetnog indeksa zdravog starenja (PHAI). Služiće kao indeks orijentisan na zajednicu za merenje, praćenje i procenu napretka u postizanju zdravog starenja za nas i planetu.
„Japanska tradicionalna kultura je obožavanje prirode kao što su ‘satoči’, ‘satojama’ i ‘satoumi’. Prepoznavanje ovih tradicija prenošenih na decu i unuke takođe je jedan od praktičnih pristupa planetarnom zdravlju“, rekao je Kašima.
Satoči, satojama i satoumi su portmantei koji uparuju japanske reči za zemlju (či), planinu (jama) i more (umi) sa selom (sato). To su prostori koji oličavaju harmoničan suživot ljudskih društava i prirode.
„Nadamo se da će, dok razvijamo PHAI sa zajednicom, postojeća rešenja kao što je ovo biti reafirmisana. Takva lokalna rešenja postoje ne samo u Japanu već iu drugim zemljama i regionima.“
Kašima se nada da će zemlje usvojiti indeks poput PHAI koji uključuje zdravlje planete u svoj dnevni red.
„Čak i ako razvijemo lokalne politike i akcije uzimajući u obzir zdravlje ljudi, bez zdravlja planete, beznadežno je postići „zdravo starenje“ u budućnosti“, rekla je ona. „Ljudima je potrebna fundamentalna promena, ‘velika tranzicija’ u načinu na koji živimo na Zemlji.
