Predvidljivi efekti klimatskih promena na Caatingu, polusušno grmlje i biom šume trnja u severoistočnom regionu Brazila, biće katastrofalni za većinu kopnenih vrsta sisara koji tamo žive.
Studija koju su u časopisu Global Change Biologi objavili istraživači u Brazilu povezani sa Državnim univerzitetom Kampinas (UNICAMP), Federalnim univerzitetom (UFPB) i Federalnim univerzitetom Minas Žerais (UFMG) predviđa gubitak vrsta za 91,6% skupova vrsta u Caatingi i gubitak staništa za 87% do 2060.
„Ovo je najbolji scenario, koji pretpostavlja da čovečanstvo održi obećanja data u Pariskom sporazumu, smanjuje emisije gasova staklene bašte i usporava tempo globalnog zagrevanja predviđenog za decenije koje su pred nama“, rekao je Mario Ribeiro de Mura, dopisni autor knjige. članak i koordinator studije.
Istraživači su sastavili podatke iz najnovijih projekcija budućih temperatura koje je objavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) sa podacima o pojavljivanju kopnenih sisara u Caatingi.
Koristili su nekoliko statističkih modela da bi uhvatili fiziološku toleranciju vrste na postojeću klimu i buduće scenarije klimatskih promena.
Prema IPCC-u, prosečna temperatura u južnoameričkim sušnim područjima će porasti do 2,7 °C do 2060. godine, a sušna sezona će se produžiti za čak 21 uzastopnih sušnih dana.
S obzirom na to da su životinjama potrebne hiljade ili milioni godina da se prilagode tako drastičnim promenama, modeli sugerišu da će samo nekoliko vrsta u budućnosti naći područja sa odgovarajućom klimom, uključujući armadilose, agutije i jelene, koji su svi veliki sisari. S druge strane, primati će izgubiti staništa.
Najviše će izgubiti male vrste čije odrasle osobe teže manje od 1 kg, koje čine 54% sisara Caatinga. Dvanaest vrsta, ili 12,8% od ukupnog broja, u potpunosti će izgubiti svoja staništa do 2060. prema najboljem scenariju i 28 (30%) do 2100. godine prema najgorem scenariju.
Najteže pogođeni glodari i torbari će uključivati okretnog gracilnog oposuma (Gracilinanus agilis), dugorepog penjačkog miša (Rhipidomis mastacalis) i belog šiljastog atlantskog pacova (Trinomis albispinus).
„Biotička homogenizacija [u kojoj ranije različite biljne zajednice postaju progresivno sličnije] desiće se u 70% skupova sisara, sa nekoliko opštih vrsta koje će preživeti, dok će ređi specijalisti izgubiti odgovarajuća područja i lokalno izumreti. To će rezultirati gubitkom ekološke funkcije kao što je širenje semena, a ekosistem u celini će postati manje otporan“, rekao je Moura.
Prethodna studija Moure i kolega takođe je koristila statističke modele i baze podataka da bi predvidela kako će klimatske promene uticati na biljke u Caatingi. Nalazi uključuju homogenizaciju 40% biljnih skupova, pri čemu su žbunje i trave opstajale bolje od drveća i drugih drvenastih vrsta.
Iako sisari mogu da promene svoje ponašanje kako bi izbegli više temperature, hladnije doba dana mogu istovremeno da koriste mnoge vrste, što dovodi do veće konkurencije za resurse, a to će takođe uticati na njihove šanse za preživljavanje, objasnio je Moura.
Istočni deo Caatinge, koji sadrži prelaznu zonu u biom Atlantske prašume, biće najviše pogođen u svim scenarijima. Više vrsta živi tamo zahvaljujući višim nivoima vlažnosti iz okeana i evapotranspiracije šuma.
„Ovo je takođe deo Caatinge sa najvećim gradovima. Krčenje šuma, krivolov i druge dugogodišnje prakse pomažu da se situacija tamo još više zakomplikuje, potencijalno pojačavajući efekte klimatskih promena“, rekao je Moura.
U svetlu svih ovih faktora, članak naglašava važnost uzimanja u obzir predviđanja biodiverziteta u dugoročnoj društveno-ekološkoj politici i planiranju očuvanja.
