Buduća stambena politika Evropske unije mora da se pozabavi dvostrukim izazovima obezbeđivanja adekvatnog stanovanja za sve uz drastično smanjenje sadašnjeg nivoa korišćenja resursa. Dobrovoljno smanjenje životnog prostora moglo bi značajno doprineti postizanju ovih ciljeva.
Da bi to olakšala, EU bi trebalo da promoviše izgradnju manjih stanova u atraktivnim naseljima i omogući fleksibilnije korišćenje postojećeg stambenog fonda, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Zgrade i gradovi čiji su koautori naučnici sa Istraživačkog instituta za održivost— Helmholc centar Potsdam (RIFS).
„Izgradnja i korišćenje energije u stambenim zgradama glavni su faktori koji doprinose klimatskim promenama. Smanjenje životnog prostora po glavi stanovnika smanjilo bi povezane emisije gasova staklene bašte, posebno od grejanja. Želeli smo da razumemo uslove u kojima bi se to moglo dogoditi u Evropi“, objašnjava direktorka RIFS-a Doris Fuchs, koautor studije.
Istraživači su istraživali prihvatanje, motivaciju i očekivane efekte dobrovoljnog smanjenja životnog prostora u pet zemalja EU: Nemačkoj, Letoniji, Švedskoj, Španiji i Mađarskoj. Istraživanje je sprovedeno pod pokroviteljstvom konzorcijuma EU 1,5° Lifestiles, kojim koordinira RIFS.
Studija se bavi brojnim pitanjima, uključujući: Šta bi moglo motivisati Evropljane da žive u manjim prostorima? Kakav bi uticaj smanjenje broja imalo na angažovanje susedstva i zajednice ili na praksu potrošnje, na primer? Koje promene u društvu mogu poboljšati dobrobit ljudi u manjim životnim prostorima?
Istraživači su stekli uvid kroz interaktivne radionice sa građanima i zainteresovanim stranama iz civilnog društva, nauke, biznisa, politike i medija u pet zemalja.
U Evropi je prosečan životni prostor po glavi stanovnika porastao za 16% između 2000. i 2018. Međutim, postoje velike razlike između pojedinačnih zemalja: u Letoniji je prosečna stambena površina po glavi stanovnika 29,6 kvadratnih metara, dok je u Švedskoj 48,7 kvadratnih metara .
„Ipak, ispitanici u svim zemljama izrazili su sličnu zabrinutost zbog smanjenja svog životnog prostora — posebno da bi to rezultiralo gubitkom lične slobode i privatnosti — i opisali su stambena tržišta kao izazovna. koji daju određeni društveni status“, kaže prvi autor Matijas Lener (Univerzitet u Lundu).
Sa 42%, spremnost da se smanji životni prostor bila je najveća među učesnicima radionica u Španiji, dok je u Mađarskoj samo 15% učesnika izrazilo spremnost za smanjenje. Zajednički životni aranžmani bili su čak manje popularni od manjih stanova u svim zemljama koje su proučavane. Mađarski učesnici naveli su negativna iskustva zajedničkog života tokom sovjetske ere kao relevantan faktor.
Uprkos brojnim izazovima, evropski građani bi bili spremni da prihvate manji život pod pravim okolnostima, objašnjava Fuchs. „Mnogi učesnici su izrazili preferenciju za centralno locirane stanove u zelenim, prijateljskim i sigurnim naseljima sa pristupom uslugama i sadržajima za slobodno vreme, zajedno sa komunalnim sadržajima i javnim prostorima kako bi se nadoknadilo smanjenje privatnog životnog prostora i poboljšao njihov ukupni kvalitet života.“
Prema istraživačima, ako EU želi da promoviše smanjenje životnog prostora po glavi stanovnika, trebalo bi da podstakne izgradnju manjih stanova u naseljima koji građanima omogućavaju dobar život. Takođe bi se mogle uvesti mere za olakšavanje efikasnijeg korišćenja postojećeg stambenog fonda, na primer podelom ili spajanjem stanova za različite veličine domaćinstava, promovisanjem zajedničkih stanova i poboljšanjem održivosti kroz renoviranje.
Ovo bi zahtevalo odgovarajuće zakonodavstvo i ekonomske podsticaje za izgradnju i planiranje. Studija takođe napominje da su „meke vrednosti“ važne u izgradnji dobre zajednice, a političari treba da podrže inicijative koje imaju za cilj negovanje društvene kohezije i inkluzije.
