Istraživači u Sjedinjenim Državama i Kini otkrili su čudnu vezu između zagađenja vazduha i stope samoubistava koja nas podstiče da preispitamo kako da pristupimo ovom pitanju. Napori Kine da smanji zagađenje vazduha sprečili su 46.000 samoubistava u zemlji tokom samo pet godina, procenjuju istraživači. Tim je koristio vremenske uslove da razdvoji zbunjujuće faktore koji utiču na zagađenje i stopu samoubistava, došavši do onoga što smatraju da je zaista uzročna veza.
Rezultati, objavljeni u časopisu Održivost prirode, otkrivaju kvalitet vazduha kao ključni faktor koji utiče na mentalno zdravlje.
Pitanja poput zagađenja vazduha često se predstavljaju kao fizički zdravstveni problem koji dovodi do spektra akutnih i hroničnih bolesti kao što su astma, kardiovaskularne bolesti i rak pluća. Ali ko-vodeći autor Tamma Carleton, docent na UC Santa Barbara’s Bren School of Environmental Science & Management, zna da ovi faktori životne sredine mogu uticati i na mentalno zdravlje. Ona je ranije proučavala uticaj temperature na stope samoubistava u Indiji, otkrivši da prekomerna toplota povećava te stope.
Bila je radoznala kada je primetila da stopa u Kini opada mnogo brže od njenog pada u ostatku sveta. Godine 2000. stopa samoubistava po glavi stanovnika u zemlji bila je viša od globalnog proseka; dve decenije kasnije pao je ispod tog proseka, koji i sam opada.
Istovremeno, nivoi zagađenja vazduha su opadali. „Veoma je jasno da je rat protiv zagađenja u poslednjih sedam do osam godina doveo do neviđenog pada zagađenja brzinom koju zaista nismo videli nigde drugde“, rekao je Karlton. Možda su ova dva fenomena povezana, pomisli Karlton.
Karlton i vodeći autor Peng Zhang, bivši student doktorskih studija UCSB-a, udružili su se sa istraživačima u Ksangaju i Pekingu kako bi ispitali efekte nedavne kineske mere protiv zagađenja vazduha na stope samoubistava širom zemlje. Prikupili su demografske podatke od 2013. do 2017. od Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti i meteorološke podatke iz Kineskog centra za meteorološke podatke.
Tim se suočio sa teškim zadatkom.
„Jedan od većih izazova sa prethodnim radom na ovom problemu je to što je zagađenje vazduha povezano sa mnogo stvari“, rekao je Carleton. Na primer, ekonomska aktivnost, obrasci putovanja na posao, čak i industrijska proizvodnja su u korelaciji sa zagađenjem. A ove aktivnosti takođe mogu uticati na stopu samoubistava. „Naš cilj je bio da izolujemo samo ulogu zagađenja od samoubistva za razliku od svih drugih stvari koje bi mogle biti u korelaciji sa zagađenjem vazduha.
U tu svrhu su iskoristili atmosfersko stanje zvano inverzija, gde topli vazduh zarobljava sloj hladnog vazduha ispod sebe kao poklopac na loncu. Ovo može koncentrirati zagađenje vazduha blizu površine, što dovodi do dana sa višim nivoima zagađenja koji nisu u korelaciji sa ljudskom aktivnošću. Ovaj relativno nasumičan fenomen omogućio je Karletonu, Džangu i njihovim koautorima da izoluju efekte zagađenja vazduha na stope samoubistava. Odvajajući nivoe zagađenja od ljudske aktivnosti — što utiče na ljudsko ponašanje — autori veruju da su zaista identifikovali uzročno-posledični efekat.
Tim je uporedio brojeve samoubistava u 600 okruga između nedelja sa inverzijama i onih sa tipičnijim vremenskim uslovima, provodeći podatke kroz statistički model. „Stope samoubistava se značajno povećavaju kada zagađenje vazduha raste“, otkrili su autori. Efekat je bio posebno jak za starije ljude, pri čemu su starije žene bile 2,5 puta ranjivije od drugih grupa.
Autori nisu sigurni zašto su starije žene posebno ranjive na ovaj efekat, iako je to možda delimično kulturno. Prethodna istraživanja sugerišu da je većina samoubistava žena u Kini izazvana akutnim krizama. Dakle, ako zagađenje ima akutan uticaj na mentalno zdravlje, moglo bi neproporcionalno uticati na starije žene.
I izgleda da se taj fenomen dešava relativno brzo. Stope se povećavaju tokom prve nedelje izlaganja, a zatim naglo opadaju kada se uslovi poboljšaju. Ovo sugeriše da zagađenje može imati direktan neurološki efekat, umesto da stvara hronične zdravstvene probleme koji kasnije povećavaju stopu samoubistava. Zaista, sve je više dokaza da zagađenje česticama utiče na neurohemiju.
Zagađenje nije jedini faktor životne sredine koji utiče na stopu samoubistava, ali Karlton je rekao da to izaziva udarac. „Trideset godina zagrevanja u Indiji dovelo je do otprilike iste veličine samoubilačkih efekata kao oko pet godina kontrole zagađenja vazduha u Kini“, objasnila je ona.
„Često razmišljamo o samoubistvu i mentalnom zdravlju kao o problemu koji treba razumeti i rešiti na individualnom nivou“, nastavila je ona. „Ovaj rezultat ukazuje na važnu ulogu javne politike, politike zaštite životne sredine, u ublažavanju kriza mentalnog zdravlja i samoubistava van intervencije na individualnom nivou.
Ona se nada da rezultati mogu da preformulišu način na koji društvo pristupa prevenciji samoubistava. „Javna politika o zagađenju vazduha — nešto što ne možete da kontrolišete, ono što je izvan vašeg prozora — utiče na verovatnoću da oduzmete sebi život. I mislim da to postavlja drugačije sočivo na rešenja o kojima bi trebalo da razmišljamo“, rekao je Karlton . „Važno je da službenici javnog zdravlja to znaju i kako naša klima postaje toplija, i kako se zagađenje povećava u mnogim zemljama u razvoju.
Karlton planira da bliže pogleda stope samoubistava u drugim zemljama jugoistočne Azije. Većina istraživanja o samoubistvima sprovedena je u SAD i Evropi, objasnila je ona. Manje je jasno šta pokreće samoubistvo u zemljama u razvoju, gde takođe vidimo najbrže promene životne sredine.
Naravno, zagađenje nije jedini faktor koji čoveka može navesti da okonča svoj život. „Oko 10% ukupnog pada u proteklih pet godina može se pripisati zagađenju česticama“, rekao je Karleton. „To je važno, ali takođe ostavlja 90% neobjašnjivih zagađenjem.“
Postoji mnogo razloga za kontrolu zagađenja širom sveta, a sada se razgovoru može dodati i samoubistvo. Agresivna, uspešna politika Kine postigla je dramatične rezultate u kratkom vremenskom roku, služeći kao potencijalni model za druge zemlje koje se bore sa zagađenjem i pomogla da se preformuliše diskusija o samoubistvu u savremenom svetu.
