Nemački farmeri u Nacionalnom parku Donje Odre na istočnoj granici sa Poljskom suočili su se sa dilemom: šta da rade sa travom koja je bila beskorisna kao hrana za životinje.
Kao i mnogi njihovi kolege u Evropi, ovi poljoprivredni proizvođači su želeli da izbegnu rasipanje potencijalno vrednog prirodnog resursa. Za odgovore su se obratili Lajbnic institutu za poljoprivredno inženjerstvo i bioekonomiju u Potsdamu.
Institut, poznat kao ATB po svom nemačkom nazivu, proveo je više od decenije tražeći načine za korišćenje trave iz močvara Odre. Opcije su uključivale pretvaranje u proizvod sličan drvenom uglju koji doprinosi neutralnosti ugljenika i poznat je kao biouglje, čija upotreba varira od poboljšanja kvaliteta tla do izolacije zgrada.
„U jednom trenutku, ideja da se on koristi za proizvodnju biouglja postala je najperspektivnija“, rekao je dr Tomas Hajnrih, ATB istraživač.
Biouglje može zameniti mineralna đubriva ili pomoći u proizvodnji biogasa—vrste obnovljive energije iz organskog otpada, uključujući stajnjak i kanalizaciju. Da bi ova ideja funkcionisala, naučnici su se fokusirali na razvoj najboljih metoda za razlaganje trave iz močvarnih područja i tretiranje toplotom kako bi se stvorio biouglje.
Istraživanje je postalo deo šire inicijative za otključavanje često zanemarenog potencijala travnjaka i stvaranje novih poslovnih prilika za ruralna područja u EU.
Pod nazivom GO-GRASS, projekat je počeo u oktobru 2019. i traje do kraja marta 2024. godine.
„Postoji prilika da se očuvaju travnjaci, koji imaju veliku vrednost za društvo, i da se u isto vreme iskoristi ova biomasa“, rekao je dr Filip Grundman, koji vodi GO-GRASS i istraživač je ATB.
Više od 30% poljoprivrednih površina u EU—oko 50 miliona hektara—prekriveno je stalnim travnjacima. Ipak, ovom resursu, koji je vrijedan za ekosistem, prijete urbanizacija, pošumljavanje, klimatske promjene i jednostavno zanemarivanje.
Stalni travnjaci skladište ugljen-dioksid koji greje planetu i apsorbuje padavine, smanjujući rizik od poplava i prečišćavajući slatku vodu u tom procesu.
Oni takođe igraju veliku ulogu u hranjenju životinja kao što su krave, ovce, koze i jeleni, privlačeći manja stvorenja uključujući ptice, leptire i pčele i povećavajući kulturnu vrednost pružajući ljudima prelepe pejzaže.
GO-GRASS okuplja 23 partnera iz osam zemalja: Belgije, Danske, Nemačke, Mađarske, Holandije, Rumunije, Španije i Švedske.
Projekat je izgrađen oko četiri mala demonstraciona mesta koja razvijaju proizvode na bazi trave. Pored proizvodnje biouglja u dolini Donje Odre, lokacije se nalaze u Danskoj, Holandiji i Švedskoj.
Tamo naučnici iz različitih institucija sarađuju sa poljoprivrednicima i industrijom u pokušaju da pronađu održive načine korišćenja trave.
U Holandiji se, na primer, iz pokošene trave izdvajaju visokokvalitetna vlakna koja se koriste u proizvodnji ambalaže i papira.
U Danskoj naučnici određuju koja je vrsta trave najbolja za ekstrakciju organskih proteina, koji mogu poslužiti kao hrana za svinje i živinu i zameniti manje ekološki prihvatljivu uvezenu soju.
A u Švedskoj se trava kanarinca od trske usitnjava i presuje u brikete – održivija i mekša posteljina za životinje od uobičajene strugotine. Nakon toga, briketi mogu poslužiti kao đubrivo i materijal za proizvodnju biogasa ili toplote.
Čak i dok ove četiri aktivnosti napreduju, planirane su naknadne demonstracije u Mađarskoj, Rumuniji i Španiji.
Do sada postoji jedan potencijalno ključni nalaz projekta, koji je rezultat procene uticaja i poslovnog modeliranja koje je sproveo GO-GRASS: budući potrošači moraju biti upoznati sa ekološkim prednostima takvih proizvoda.
To je zato što će ova roba verovatno biti skuplja od tradicionalnih pandana i, bez znanja o koristima za životnu sredinu njihove kupovine, potrošači bi mogli biti manje voljni da plate višu cenu.
Grundman je rekao da poljoprivrednici takođe zaslužuju javnu finansijsku pomoć kao čuvari travnjaka s obzirom na njihovu ulogu u skladištenju CO 2 .
„Stalni travnjaci su ogromni skladišta ugljenika“, rekao je on. „Bilo bi veoma važno da farmeri zapravo imaju i određenu naknadu od sekvestracije ugljenika koju obezbeđuju brigom o travnjacima.
Lekcije iz GO-GRASS-a će informisati farmere i kreatore politike o tome kako da na najbolji način iskoriste travnjake. Projekat planira da obezbedi priručnike otvorenog koda i onlajn podršku.
Kapacitet pašnjaka za skladištenje ugljenika takođe je privukao interesovanje od istraživačkog projekta pod nazivom SUPER-G, koji bi trebalo da se završi u februaru 2024. nakon skoro šest godina.
U projektu učestvuje 14 zemalja u Evropi i 22 partnerske organizacije. Ima za cilj da pomogne poljoprivrednicima i kreatorima politike da iskoriste ne samo potencijal za skladištenje ugljenika na travnjacima, već i njihovu ulogu u proizvodnji hrane, kvalitetu vode, kontroli poplava, biodiverzitetu i privlačnosti pejzaža.
„Ključna stvar je bolje razumeti kako se trajnim travnjacima može bolje upravljati“, rekao je dr Pol Njuel Prajs, naučni koordinator SUPER-G-a i pomoćnik direktora konsultantske grupe ADAS za poljoprivredu i životnu sredinu sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Ovde bi mogle biti od pomoći napredne tehnologije koje mnogi farmeri u Evropi već koriste.
Na primer, neke farme koriste „virtuelnu ogradu“ za kontrolu kretanja stoke pomoću signala koji se šalju na GPS ogrlice. Drugi koriste satelitske snimke kako bi otkrili travu sa većim sadržajem proteina ili boljom svarljivošću.
SUPER-G tim je rekao da dosadašnji rezultati – zasnovani na proceni farmi i eksperimentalne poljoprivrede u šest regiona EU – pokazuju da su farmeri u stanju da deluju na nekoliko frontova istovremeno.
„Izgleda da postoji „slatka tačka“ intenziteta upravljanja gde farmeri mogu da postignu čitav niz rezultata“, rekao je Njuel Prajs. „Dobijate dobre nivoe proizvodnje trave uz dobar kvalitet, ali takođe skladištite mnogo ugljenika i to je dobro za biodiverzitet.“
Istraživači su takođe procenili stavove farmera prema inicijativama EU koje imaju za cilj da uravnoteže potrebe Evrope za adekvatnom proizvodnjom hrane sa ekološkim ambicijama u okviru Evropskog zelenog dogovora.
Kao i Grundman iz GO-GRASS-a, Njuel Prajs je rekao da postoji razlog za davanje finansijske pomoći poljoprivrednicima da ispune ekološke ciljeve EU.
„Otkrili smo da su bili spremniji da usvoje određene prakse ako bi bili plaćeni i za usluge ekosistema koje su pružili“, rekao je on.
I GO-GRASS i SUPER-G pokazuju da, kada je u pitanju otključavanje potencijala travnjaka širom Evrope, istraživači ne dozvoljavaju da im trava raste pod nogama.
