Naučnici sa Linkoping Univerziteta u Švedskoj razvili su inovativnu tehnologiju koja omogućava proizvodnju još manjih i efikasnijih memorijskih ćelija, što će u budućnosti omogućiti bolje skladištenje podataka u elektronici. Ova tehnologija koristi plemeniti gas Ksenon tokom procesa premaza, čime se omogućava ravnomerno popunjavanje sitnih rupa u složenim materijalima koji čine digitalnu memoriju.
Prema istraživačima, dodavanje Ksenona tokom proizvodnje omogućava bolje rezultate pri punjenju malih rupa, čime se povećava broj memorijskih ćelija u manjem prostoru, a samim tim i kapacitet skladištenja. Ovaj napredak dolazi nakon decenija istraživanja i usmerava se na dalje unapređenje performansi elektronskih uređaja, kao što su memorijske kartice, koje su u poslednjih 25 godina doživele ogroman porast kapaciteta.
Za razliku od ranijih metoda, dodavanje Ksenona tokom proizvodnje omogućava korišćenje viših temperatura, što znači da se mogu stvoriti bolje kvalitete materijala bez smanjenja njegove funkcionalnosti. Ova tehnologija je sada patentirana i prodana finskoj kompaniji koja planira dalji razvoj i primenu ovog napretka u industriji.
Istraživači veruju da bi ova tehnologija mogla postati industrijski standard, čime bi se otvorile nove mogućnosti za razvoj elektronike i povećanje kapaciteta skladištenja podataka.
