Histološko bojenje, glavno sredstvo za ispitivanje tkiva u klinikama i istraživanja u oblasti nauke o životu, rutinski se sprovodi u patološkim laboratorijama kako bi se pomoglo u proceni patofiziologije i dijagnostici bolesti. Uprkos širokoj upotrebi, standardne histološke procedure bojenja su opterećene nedostacima kao što su radno intenzivni koraci pripreme, dugo vreme obrade, visoki troškovi i nedosledni rezultati.
Virtuelno bojenje, metoda zasnovana na dubokom učenju za digitalno generisanje histoloških mrlja, ima potencijal da revolucioniše tradicionalne tokove rada histološkog bojenja. Eliminišući potrebu za hemijskim bojenjem i toksičnim jedinjenjima, virtuelno bojenje pruža brzu, isplativu i tačnu alternativu tradicionalnim metodama bojenja, koje potencijalno mogu poboljšati tačnost i brzinu dijagnoze, što dovodi do boljih ishoda pacijenata i smanjenja troškova zdravstvene zaštite.
Grupa Ozcan sa UCLA nedavno je objavila pregledni rad o ovoj novoj tehnologiji virtuelnog bojenja. Pod nazivom „Virtuelno histološko bojenje bioloških uzoraka sa omogućenim dubokim učenjem“, ovaj pregledni rad pruža sveobuhvatan pregled nedavnih napretka u oblasti virtuelnog bojenja. Pokriva osnovne koncepte, tipičan tok razvoja i buduće perspektive tehnologije virtuelnog bojenja sa omogućenim dubokim učenjem. Takođe ističe neke ključne rezultate reprezentativnih radova, sumirajući najnoviji napredak istraživanja u ovoj oblasti koja se brzo razvija.
Objavljen u Light: Science & Applications, časopisu Springer Nature, ovaj pregledni rad o virtuelnom bojenju pruža vredan resurs za naučnike, optičke inženjere, mikroskopiste, kompjuterske naučnike, biologe, histologe i patologe. „Verujemo da će ovaj pregledni rad poslužiti kao atlas tehničkog razvoja u ovoj oblasti istraživanja, pružajući vrhunsko razumevanje najnovijih dostignuća u virtuelnom bojenju“, rekao je dr Ajdogan Ozcan, „i nadamo se da će inspirisati čitaoce iz različite naučne oblasti kako bi se dodatno proširio obim i primena ovog uzbudljivog polja i nastavio da pomera granice onoga što je moguće sa virtuelnim bojenjem“.
