U studiji objavljenoj u iScience, istraživači sa Univerziteta Kueen Mari u Londonu preduzeli su velike korake u boljem razumevanju nekih ključnih pitanja o učenju i inteligenciji. Predvođen dr Elisabetom Versace, tim je koristio ribe kako bi pokušao da odgovori na neka ključna nerešena pitanja u vezi sa inteligencijom (bilo da je biološka ili veštačka).
Dr Versace, viši predavač na Školi bioloških i bihejvioralnih nauka, nazvan „majstori brzog učenja“, „Pilići nauče osobine svoje kokoške za samo nekoliko minuta, a zatim mogu da ih prepoznaju iz različitih tačaka gledišta i pod različitim svetlosnim uslovima bez potrebe za obukom.“
Koristeći mehanizam brzog učenja koji se zove utiskivanje, istraživački tim je otkrio da pilići uče brže sa veštačkim mamama nekih boja u odnosu na druge.
U četiri eksperimenta, ukupno 587 svežih jaja domaćih pilića inkubirano je u mraku i izleženo u kontrolisanim uslovima. Novoizleženi pilići su razdvojeni po pola i smešteni u pojedinačne kaveze sa ciklusom svetlo-mrak od 16:8 sati. Njihovo ponašanje je primećeno u pravougaonim kućištima opremljenim visokofrekventnim monitorima koji prikazuju kružne stimuluse različitih boja.
Tokom faze utiskivanja, pilići su bili izloženi jednom pokretnom stimulusu tokom 16 sati. Testna faza se desila bilo 2. ili 6. dana nakon izleganja, gde su pilićima predstavljeni stimulus za utiskivanje i različiti test stimulansi na odvojenim ekranima.
Studija je otkrila pristrasnost zavisnu od boje u brzini učenja. Pilići izloženi tamno plavoj majci naučili su karakteristike znatno brže u poređenju sa majkama sa bojama u rasponu od plave do tirkizne do zelene. Pilići koje je uzgajala zelena majka su mnogo sporije razlikovali svoju majku od sličnih test stimulusa.
Ovi nalazi pokazuju da pilići imaju predispoziciju da uče brže na osnovu specifičnih znakova boja, naglašavajući uticaj i prošlih iskustava i urođenih preferencija na efikasnost učenja.
„Koje stimuluse su pilići spremni da uče brže?“ pita dr Versače. „Boje koje su retke u njihovom okruženju, ali su česte kod majki, kao što su crvena i plava – boje koje su neuobičajene u prirodnim scenama, ali su češće kod životinja.“
Ovi nalazi otvaraju nove mogućnosti za potencijalno dalje razumevanje kako naš sopstveni mozak uči nove informacije i reaguje na različite stimuluse. Takođe postoji potencijal da ovaj proboj dovede do razvoja bržeg i efikasnijeg AI učenja, smanjenja grešaka i obuke ugrađivanjem smislenih prioriteta (očekivanja) u veštačke neuronske mreže.