Čini se da protein nazvan interleukin 11 (IL-11) igra ključnu ulogu u starenju, a naučnici produžavaju životni vek miševa do 25 procenata jednostavno blokiranjem efekata molekula.
Predvođeni istraživačima sa Medicinskog fakulteta Duke-National Universiti of Singapur (NUS), tim koji stoji iza studije koristio je genetski inženjering da isključi proizvodnju IL-11 u uzorku miševa, dok je drugim miševima ubrizgavao lek protiv IL-11.
Smrtnost od raka i tumorskih izraslina smanjena je u obe grupe, dok su zdravstvena stanja povezana sa efektima starenja – uključujući hronične upale i loš metabolizam – takođe bila ređa.
„Ovi nalazi su veoma uzbudljivi“, kaže naučnik kliničar i kardiolog Stjuart Kuk sa Medicinske škole Duke-NUS.
„Tretirani miševi su imali manje karcinoma i nisu imali uobičajenih znakova starenja i slabosti, ali smo takođe videli smanjeno trošenje mišića i poboljšanje mišićne snage. Drugim rečima, stari miševi koji su primali anti-IL-11 bili su zdraviji.“
Interleukin 11 je već nekoliko godina bio od interesa za naučnike koji proučavaju proces starenja. Znamo da se nakuplja u telu kako starimo i da je povezan sa povećanjem nivoa upale, ožiljnog tkiva i opšte slabosti.
Kod genetski modifikovanih miševa, životni vek je u proseku produžen za 24,9 odsto. Kod miševa koji su dobijali lekove posle 75 nedelja (oko 55 godina starosti kod ljudi), srednji životni vek je porastao za 22,5 procenata kod mužjaka miševa i 25 procenata kod ženki miševa – sveukupno, te životinje su živele u proseku 155 nedelja, a ne 120 nedelja kontrolne grupe.
To je verovatno sve do toga da blokiranje IL-11 ima višestruke efekte na različite delove tela, kažu istraživači: na primer, smanjuju potencijalno opasne upale i pomažu organima da brže zarastaju nakon povrede.
„Aktivnost gena IL-11 raste u svim tkivima kod miša sa godinama“, kaže Cook. „Kada se uključi, izaziva multimorbiditet, što je bolest starenja i gubitka funkcije u celom telu, u rasponu od vida do sluha, od mišića do kose, i od pumpne funkcije srca do bubrega.
Ova najnovija studija proverava mnogo neophodnih kutija koje nisu sve obuhvaćene mnogim prethodnim istraživanjima protiv starenja: deluje na oba pola, obećava životni vek koji je takođe zdrav, i ne dolazi sa očigledni neželjeni efekti.
Biće potrebna klinička ispitivanja na ljudima da bi se potvrdilo da li se ovi nalazi odnose na nas, ali potencijalno imamo mehanizam koji će nas održati zdravijima duže – i smanjiti rizik od nekih bolesti koje idu uz starost.
„Iako je naš rad obavljen na miševima, nadamo se da će ovi nalazi biti veoma relevantni za ljudsko zdravlje, s obzirom na to da smo videli slične efekte u studijama ljudskih ćelija i tkiva“, kaže biolog Anisa Vidjaja, sa Medicinskog fakulteta Duke-NUS.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
