Reka u podnožju Himalaja razdvaja tigrove i farmere i neguje divlje životinje i poljoprivredu. Ali sada kada reka presušuje, sukobi između njih dvoje se povećavaju, ugrožavajući stanište i jednog i drugog. Rečni naučnik Kšitiz Gautam traži načine da uspostavi ravnotežu između čoveka i prirode.
Nedeljama je kandidat za doktorske studije Kšitiz Gautam upravljao svojim motorom preko kamenite površine duž čistih plavih voda reke Karnali u Nepalu. Naoružan jarkozelenom digitalnom mernom šipkom, on je pretraživao zidove, drveće i kamenje u potrazi za tragovima ranijih oznaka nivoa vode koje su tamo ostavile poplave.
Reka Karnali se deli na dva kraka, od kojih jedan deli nacionalni park od poljoprivrednog zemljišta. Gautam prikuplja podatke o reci da bi razumeo zašto se ova konkretna rečna uvala presuši dok se druga, van parka, širi. Pad nivoa vode predstavlja ozbiljnu pretnju kako lokalnom stanovništvu, tako i životinjama. Gautamovo istraživanje je deo projekta pod nazivom „Sačuvaj tigra, travnjake, vodu“.
Zemljište na obali reke je prepuno hranljivih materija i posebno je pogodno za uzgoj useva. Tokom sušne sezone, voda je toliko niska da tigrovi mogu lako da pređu preko nacionalnog parka prema poljima useva. Sukobi sa tigrovima postaju sve veća briga, što je i sam Gautam bio svedok.
„Imao sam bliski susret sa jednim kada sam radio na terenu 2022. godine. Išao sam svojim poslom kada su ljudi odjednom počeli da viču. Tigar je napao kravu i ubio je nedaleko od mesta gde sam stajao“, rekao je on. Tigrovi ne ciljaju samo na krave; napadi na ljude takođe postaju sve češći.
Reka takođe igra važnu ulogu u očuvanju prirode. Nosi hranljive materije sa Himalaja koje podstiču rast trave duž njenih obala. Travu jedu jeleni, koji se zauzvrat nalaze na jelovniku tigrova. Bez reke koja bi ga održavala, lanac ishrane je u opasnosti od kolapsa. Na svetu je ostalo oko 4.000 tigrova, a nacionalni park Bardija u Nepalu jedno je od njihovih najvažnijih staništa.
Da bi otkrio zbog čega nivo vode pada, Gautam osmišljava kompjuterski model reke. On koristi model da istraži moguće uzroke, kao što su ogromne gromade transportovane sa Himalaja koje blokiraju tok, klimatske promene i ljudska intervencija.
„Na obližnjoj reci Koši, na primer, otkrili smo da brane za hidroelektrane blokiraju transport nanosa i to znači da stanište nizvodno lišava važne hranljive materije“, rekao je Gautam.
Istraživanje je pre svega praktično. Gautam je rekao: „Ne radim fundamentalna istraživanja. Radi se o praktičnim rešenjima sa kojima bi lokalno stanovništvo moglo da radi.“
Gautam je mogao da savetuje lokalne čuvare parka, na primer. „Hteli su da ispucaju dovod za sušenje na jedan metar, ali to ne bi bilo dovoljno. Sa svojim podacima mogao sam da ih posavetujem koliko je jaružanja potrebno da voda ponovo poteče u kraku“, objasnio je on.
Da bi napravio svoj model, Gautamu su bili potrebni podaci o nivoima vode i vrstama sedimenata. Pošto istorijski zapisi nisu bili dostupni, Gautam se okrenuo samoj reci da bi dobio informacije.
Ovo nije bio Gautam prvi put u Nepalu. Odrastao je ne pedesetak kilometara od reke.
„Taj konkurs za doktorat je bio skrojen za mene“, smeje se. Osim znanja o ovoj oblasti, Gautam je imao i potrebne akademske akreditive. Magistrirao je hidroinformatiku i proučavao uticaj rečne morfologije na ekologiju.
„Ljudske intervencije, kao što su hidroelektrane, moraju koegzistirati sa prirodom uz najmanji poremećaj prirodne ravnoteže“, rekao je on. To je ono što pokušava da postigne na nepalskoj reci.
Po povratku u Nepal, Gautam je otkrio da se reka znatno promenila: „Pre nekoliko godina koristili smo trajekt da bismo prešli, ali sada možete samo da gazite.“
Dok se pripremao za istraživanje sa svog stola u Holandiji, Gautam je odlučio da će svakih pet kilometara vršiti merenja dubine i uzorke rečnog nanosa. Međutim, velike gromade činile su uzorkovanje korita reke izazovom. Fotografije su se pokazale kao rešenje, ali kako proceniti veličinu gromada sa slika? Brzo preturanje po njegovim džepovima proizvelo je savršen alat za merenje.
„Koristio sam svoju OV čip karticu za merenje“, rekao je Gautam.
Ni prijem GPS signala nije bio tako jednostavan kao što se činilo. Da bi precizno izmerio oznaku nivoa vode, GPS na vrhu zelene šipke zahteva jak komunikacioni signal sa antenom, kojoj je bila potrebna visoka tačka posmatranja. Ispostavilo se da je most preko reke prenizak.
„Najviše mesto koje smo mogli da nađemo bila je četvorospratna kuća“, rekao je Gautam. Krenuo je da ubedi vlasnike da mu dozvole da postavi svoju antenu na krov.
„U Nepalu, najbolji način da se to uradi je da se prvo uspostavi prijateljski odnos. Ako prvo steknete poverenje, lakše ćete tražiti“, rekao je on. Gautam je nekoliko puta posetio porodicu i na kraju je odobrena.
Gautamovo poznavanje nepalskog jezika, prirode i kulture pokazalo se neprocenjivim tokom njegovog terenskog rada. „Studirajući i radeći u Nepalu, naučio sam da koristim ograničene resurse i opremu koja mi je pri ruci. Ovo je, u kombinaciji sa mernom opremom u TU Delft, učinilo terenski rad uspešnim.“
A sada, instalirani radarski senzor nivoa vode mu omogućava da izmeri lokalnu distribuciju vode sa svog stola u Holandiji dok se to dešava.
„Ponosan sam što imam ovo znanje i mogu ga koristiti da pomognem svojoj zajednici i učinim je boljom“, rekao je Gautam.
