Dobrobit se povećava kada se radno vreme skrati — dok produktivnost ostaje ista ili čak umereno raste. Ovo je potkrepljeno istraživanjem širom Nemačke koje je sproveo Univerzitet u Minsteru pod naučnim rukovodstvom profesora dr Julije Bakman, a ko-vodio je dr Feliks Hoh.
„Četvorodnevna nedelja je dovela do značajne pozitivne promene u zadovoljstvu životom, što je uglavnom posledica dodatnog slobodnog vremena“, primetio je istraživač. Pre pilot projekta, 64% zaposlenih je stoga izrazilo želju da provede više vremena sa svojom porodicom. Nakon uvođenja četvorodnevne sedmice, ova cifra je smanjena na 50%.
Od početka 2024. godine, 45 organizacija iz različitih sektora u Nemačkoj učestvuje u šestomesečnom pilot projektu berlinske konsultantske kuće Intraprenor i organizacije 4 Dai Veek Global za isprobavanje četvorodnevne nedelje. 18. oktobra (petak), istraživač je predstavio prve naučne rezultate zajedno sa Karstenom Majerom, koinicijatorom pilot projekta i generalnim direktorom Intraprenora.
Učešćem u studiji, organizacije učesnice nadale su se da će pronaći odgovore na pitanja da li četvorodnevna nedelja može dovesti do povećanja privlačnosti poslodavca, boljeg zdravlja zaposlenih i održivog budućeg pravca i uvida o tome kako promene mogu uticati na produktivnost .
„Iako je došlo do blagog povećanja ključnih pokazatelja finansijskog učinka kao što su promet i profit, oni se nisu značajno razlikovali od prethodne godine. Ipak, nepromenjeni ključni pokazatelji ukazuju na moguće povećanje produktivnosti uprkos smanjenom radnom vremenu“, objasnio je Bakman.
Rezultati ankete od strane najvišeg menadžmenta i zaposlenih podržali su pretpostavku da su se učinak i produktivnost poboljšali tokom ispitivanja. „Obe strane su primetile povećanje produktivnosti.
Smanjenje normalnog radnog vremena nije ostvareno po ceni povećanja prekovremenih sati. Umesto toga, zaposleni su sproveli nekoliko mera. Više od 60% je navelo smanjenje ometanja i racionalizaciju procesa, dok je nešto više od polovine promenilo svoju kulturu sastanka smanjenjem učestalosti i dužine internih sastanaka, na primer. Četvrtina ispitanika uvela je nove digitalne alate za dalje povećanje efikasnosti.
„Čini se da je potencijal skraćenog radnog vremena skriven u komplikovanim procesima, sastancima i nedostatku digitalizacije“, objasnio je koiniciator Meier. „Organizacije treba da urade neophodan rad na transformaciji da bi u potpunosti ostvarile prednosti četvorodnevne nedelje.
Zaposleni su prijavili značajna poboljšanja u svom mentalnom i fizičkom zdravlju, rekao je Backmann. Zaposleni su prijavili manje stresa i simptoma sagorevanja. Fiziološki podaci su mereni pomoću uređaja za pametne satove u studiji.
Uvođenje četvorodnevne nedelje dovelo je do povećanja nivoa dnevne aktivnosti, merene brojem preduzetih koraka i fizičkom aktivnošću. Pored toga, zaposleni u četvorodnevnoj nedelji spavali su u proseku 38 minuta duže nedeljno od kontrolne grupe. Izmereni minuti stresa dnevno bili su značajno niži u grupi sa četiri dana u nedelji nego u kontrolnoj grupi.
Iako su organizacioni podaci pokazali neznatno smanjenje mesečnih bolovanja, razlika nije bila statistički značajna u odnosu na 2023. Za razliku od sličnih studija u inostranstvu, tim naučnika sa Univerziteta Minster takođe nije pronašao dokaze da je četvorodnevna nedelja imala pozitivan uticaj na ekološki svesno ponašanje ili ugljenični otisak. Naprotiv, utvrđeno je da su domaća putovanja porasla.
Rezultati sugerišu da se četvorodnevna nedelja u Nemačkoj neće završiti projektom. Više od 70% organizacija koje su učestvovale navelo je da žele da nastave, bilo produženjem testne faze ili potpunom implementacijom četvorodnevne nedelje.
Istraživanje je uključivalo tri talasa prikupljanja podataka. Istraživački tim je obavio intervjue i kvantitativne ankete sa zaposlenima i organizacijama i prikupio fiziološke podatke, na primer, korišćenjem uređaja za pametne satove i merenjem hormona stresa kortizola u uzorcima kose. Takođe su prikupljeni i analizirani organizacioni ključni pokazatelji. Anketirane su i kontrolne grupe unutar organizacija koje nisu sprovodile četvorodnevnu sedmicu.
Organizacije su same odlučile kako žele da implementiraju četvorodnevnu sedmicu — 60% njih je to primenilo na celokupnu radnu snagu. Veće organizacije uvele su četvorodnevnu sedmicu samo za određene zaposlene ili timove. Modeli su se razlikovali po tome u kojoj meri je skraćeno radno vreme i fleksibilnosti slobodnih dana. Većina (85%) je odobrila jedan fiksni ili fleksibilni slobodan dan sedmično.
Organizacije koje su učestvovale pokrivale su širok spektar sektora, uključujući konsalting i usluge, proizvodnju, negu, IT i medije. Veličina se kretala od preduzeća sa manje od 10 zaposlenih (15%) do velikih organizacija sa više od 250 zaposlenih (14%). Većina organizacija bila su mala (10–49 zaposlenih) i srednja (50–249 zaposlenih) preduzeća.
Organizacije su mogle da učestvuju u do 15 digitalnih radionica, na primer, o identifikaciji pravog modela smanjenja radnog vremena i optimizaciji radnih procesa. Takođe su imali priliku da učestvuju u digitalnim sastancima i sastancima umrežavanja licem u lice kako bi razmenili iskustva i uvide.
Dok je 51% organizacija ispunilo zvanični datum početka 1. februara 2024. godine, druge su započele između januara i juna. Do oktobra 2024. 41 organizacija je ili završila ili je bila blizu završetka faze testiranja. Od prvobitnih 45 organizacija, dve su odustale zbog ekonomskih izazova ili nedostatka interne podrške za četvorodnevnu nedelju — obe su bile velike kompanije.
