Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, Irvine, došli su do izuzetnog otkrića o celofanskim pčelama – njihovi mikrobiomi su neki od najfermentativnijih poznatih u svetu insekata. Ove pčele, koje su dobile ime po upotrebi materijala nalik celofanu za oblaganje svojih podzemnih gnezda, poznate su po svom fascinantnom ponašanju i važnoj ekološkoj ulozi oprašivača. Sada su istraživači otkrili još jedan aspekt njihove biologije koji ih čini još intrigantnijim.
Prema studiji objavljenoj u Frontiers in Microbiologi, celofanske pčele „kuvaju“ tečnu hranu za svoje potomstvo, koje se drže u komorama koje se nazivaju ćelije legla. Mikrobiomom ovih ćelija legla dominiraju bakterije laktobacila, koje su poznate po svojoj ulozi u fermentaciji namirnica poput jogurta, kiselog kupusa i hleba od kiselog testa. Istraživači su otkrili da su ove bakterije veoma aktivne u ishrani celofanskih pčela, gde verovatno igraju važnu ulogu kao izvor hranljivih materija za razvoj larvi.
„Ovo otkriće je prilično neverovatno“, rekao je Tobin Hamer, docent ekologije i evolucione biologije i glavni autor. „Znamo da su laktobacili važni za fermentaciju hrane, ali pronalaženje divljih pčela koje ih u suštini koriste na isti način bilo je zaista iznenađujuće. Većina od 20.000 vrsta pčela se hrani iz nektara i polena, ali za ove celofanske pčele sumnjamo da su laktobacili takođe zaista važni. Oni su efektivno evoluirali od biljojeda u svejede.“
Studija je takođe otkrila da zalihe hrane celofanskih pčela imaju mnogo veću bakterijsku biomasu u poređenju sa drugim vrstama pčela, što odgovara neobično fermentativnom mirisu koji izvire iz njihovih ćelija legla. Ove jedinstveno bogate mikropivare celofanskih pčela u kojima dominiraju laktobacili mogu imati važne implikacije na zdravlje pčela, kao i na ekologiju ekosistema u kojima žive.
„Bilo je intrigantno otkriti da celofanske pčele koriste strategiju zvanu ‘spontana fermentacija’, što je način na koji se prave određene fermentisane namirnice poput kiselog kupusa. Umesto da prenose starter kulture s generacije na generaciju, one koriste divlje sojeve laktobacila koji su sveprisutni u cveće“, rekao je Hamer. „To sugeriše da se simbioza zasnovana na fermentaciji poput ove može razviti bez pripitomljavanja. Ono što ove pčele čini posebnim je to što su smislile kako da stvore povoljno okruženje u kojem laktobacili mogu zaista dobro da rastu.“
Ova studija naglašava važnost proučavanja mikrobioma insekata, koji se često zanemaruju u korist poznatijih životinja poput ptica i sisara, uprkos tome što igraju ogromnu ulogu u ekosistemima širom sveta. Razumevanjem složenih interakcija između mikroba i njihovih domaćina insekata, naučnici mogu da steknu nove uvide u biologiju ovih važnih životinja i ekosisteme koje nastanjuju.
