Ne žive sve pčele i ose u kolonijama od nekoliko hiljada jedinki. Rogata pčela zidar (Osmia cornuta), na primer, gnezdi se usamljeno. Kada biraju mesto za gnežđenje, ženke često koriste postojeće šupljine u rasponu od napuštenih gnezda drugih vrsta pčela do pukotina u zidovima i veštačkih pomagala za gnežđenje kao što su hoteli za insekte.
Dr Silvie Vandenabeele je utvrdila kako pčele razlikuju svoje leglo od šupljina svojih konspecifikata jer su gnezda često u neposrednoj blizini jedno drugom. Biolog sada radi na Katedri za zoologiju II na Julius-Makimilians-Universitat Vurzburgu (JMU). Za studiju je radila sa profesorom Tomasom Šmitom sa Katedre za zoologiju III. Njihov rad je sada objavljen u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
„Prethodne studije su sugerisale da pčele koriste vid da bi se vratile u svoja gnezda. Naša hipoteza je bila da olfaktorni markeri takođe igraju važnu ulogu“, kaže Vandenabeele. Hemijske analize i eksperimenti u ponašanju pokazali su da pčele koriste olfaktorne znakove prisutne na ulazima u gnezdo. Oni imaju isti mirisni profil kao insekti na svojoj kožici, krajnjoj ljusci.
Važnost mirisnih znakova gnezda postala je očigledna kada su ih istraživači uklonili. „Pčele su izgledale dezorijentisane, jedva su mogle da lociraju sopstveno gnezdo“, objašnjava Vandenabeele. Ženka usamljene pčele (Osmia cornuta) se vraća u gnezdo posle manipulacije gnezdom (ulaz obrisan heksanom). Ulaz u gnezdo je označen ljubičastim krugom. Ovde se olfaktorni znaci uklanjaju pomoću heksana, a ponašanje pčele se menja, što jasno pokazuje kašnjenje u ulasku u gnezdo.
Studija potvrđuje da rogata pčela mason koristi više čula za orijentaciju, što je strategija koja će se verovatno preneti na različite vrste insekata.
Uzimajući u obzir ogroman pad oprašivača i rezultirajući uticaj na naše ekosisteme, bolje razumevanje ovih insekata je od najveće važnosti. S jedne strane, mere zaštite i podrške mogu se optimizovati. Sa druge strane, rezultati studije otvaraju dalje mogućnosti istraživanja u oblastima čulnog opažanja insekata i komunikacije među njima.
Vandenabil vidi moguće sledeće korake za svoje istraživanje u proširenju eksperimenata na dodatne vrste usamljenih gnežđenja Himenoptera. „Na primer, postavlja se pitanje da li strategije gnežđenja utiču na važnost mirisne komponente, ili čak da li grabežljivci takođe mogu da koriste mirise za lociranje gnezda“, kaže ona.
