Ekstremni požari doveli su do smanjenja biodiverziteta uprkos opštoj otpornosti nakon sezone šumskih požara Crnog leta 2019–2020 u Novom Južnom Jugu, sugeriše nova studija.
Crni letnji šumski požari spalili su neviđenu površinu od preko 5 miliona hektara istočne Australije, uz ozbiljne ekonomske, ekološke i ljudske uticaje. Sada, studija koju su sproveli istraživači UNSV Sidneja pokazuje da se biljni i životinjski svet bori da se oporavi na lokacijama koje su bile izložene najtežim požarima.
Studija je analizirala razlike u raznolikosti vrsta nakon sezone požara u Novom Južnom Velsu 2019–2020. Istraživači su otkrili da do 18 meseci nakon požara, biodiverzitet može da se oporavi nakon požara male do velike težine (kada su požari spalili podstrešnicu i spalili ili delimično progutali krošnje) – i da se povećao godinu i po dana nakon požara Crnog leta. . Međutim, područja izgorela u požarima ekstremne težine (kada su požari u potpunosti progutali krošnje) doživela su smanjen nivo biodiverziteta u poređenju sa neizgorelim i drugim manje teškim izgorelim regionima.
Vanredni profesor Vil Kornvel, viši koautor studije sa Škole za biološke nauke, nauke o Zemlji i životnoj sredini, kaže da nalazi ističu adaptacije australijske faune i flore na požar, ali i da ove adaptacije imaju ograničenja.
„Vatra može imati i pozitivne i negativne efekte na biodiverzitet, a kontekst je presudan,“ A/Prof. Cornvell kaže. „Na primer, mnoge australijske vrste mogu da opstanu, čak i sa požarima veoma velike težine, ali neke vrste mogu da se bore kada dođe do ekstremne težine požara u velikim razmerama.
Simon Gorta, glavni autor studije i dr. Kandidat u UNSV Centru za nauku o ekosistemima, kaže da će istraživanje pomoći naučnicima i menadžerima zaštite da shvate koje životinjske i biljne vrste mogu biti pogođene budućim požarima i da identifikuju oblasti kojima je najpotrebnije praćenje i upravljanje.
„Naši nalazi ilustruju obim i ozbiljnost koju požari mogu da dostignu u uslovima velike suše i iznadprosečnih temperatura, uslova tipičnih za projekcije klimatskih promena“, kaže gospodin Gorta. „Dok se borimo sa efektima ovih događaja na živote i imovinu, takođe bismo trebali biti zabrinuti o tome kako naše divlje životinje i ekosistemi reaguju i kako se time može bolje upravljati.“
Za studiju, istraživači su koristili desetine hiljada posmatranja divljih životinja više grupa beskičmenjaka, biljaka i kičmenjaka koje su prikupili naučnici građani u okviru Projekta oporavka životne sredine i platforme iNaturalist da bi istražili kako se biodiverzitet oporavio nakon požara i kako vrsta požara je od suštinskog značaja za određivanje putanja oporavka.
„Ova inicijativa je bila kritična, jer podaci o dugoročnom praćenju biodiverziteta koji pokrivaju više grupa organizama, kao što su biljke, insekti, ptice i još mnogo toga, posebno u razmerama ovih megapožara, ne postoje izvan podataka o građanima,“ G. Gorta kaže. „Ovi podaci nam omogućavaju da izvučemo zaključke o ukupnim efektima ovih događaja i odredimo pristupe očuvanja i upravljanja za oporavak nakon požara.“
Sve u svemu, istraživači su otkrili da se raznolikost vrsta povećala u izgorelim regionima u poređenju sa pre požara u izgorelim i neizgorenim delovima. Ali, u poređenju sa nezapaljenim regionima, raznovrsnost vrsta se značajno smanjila u oblastima izloženim ekstremnoj ozbiljnosti požara.
„Povećanje raznolikosti vrsta, ili bogatstva, u izgorelim područjima bilo je veće od povećanja nakon požara u neizgorenim područjima, što sugeriše da se oni mogu dobro oporaviti ako požari nisu previše jaki“, A/Prof. Cornvell kaže. „Ali njihovo guranje u ovu zonu visoke ozbiljnosti ima suprotan efekat na biodiverzitet.“
Istraživači kažu da nisu sigurni da li će se i kada će se raznolikost u regionima sa ekstremnom ozbiljnošću u potpunosti oporaviti.
„Još nemamo podatke da bismo znali da li će se raznolikost vratiti – mnogo će zavisiti od toga da li će ponovo goreti istim intenzitetom u predstojećim sezonama požara“, A/Prof. Cornvell kaže. „To implicira da neposredno nakon požara, moramo da fokusiramo naše napore na podršku oporavku u oblastima koje su bile izložene najtežim opekotinama.
Pored nalaza na skali biodiverziteta, studija je takođe identifikovala kako vrste sa mehanizmima oporavka nakon požara mogu pokrenuti obrasce odgovora, posebno za biljne vrste. Na primer, biljke sa ograničenim kapacitetom ponovnog razmnožavanja posle teških požara u prašumama su posebno osetljive na sve češće i intenzivnije požare.
„Studija je istakla adaptacije kao što je cvetanje izazvano vatrom, koje je ključni deo životnog ciklusa mnogih australijskih autohtonih biljaka, potencijalno povećalo uočljivost i atraktivnost biljaka u okruženju nakon požara“, kaže dr Mark Ooi, co. -autor studije. „Ovo pruža i razumevanje obrazaca nakon požara koje vidimo i naglašava neke od izazova u istraživanju biodiverziteta nakon ovih događaja.“
Istraživači planiraju da sprovedu dalje studije praćenja različitih uticaja nakon požara, uključujući i vrste koje su najugroženije. Oni kažu da napori naučnika građana da shvate zapažanja predstavljaju ne samo kritičan izvor podataka, već i odražavaju spremnost javnosti da učestvuje u nauci radi zaštite životne sredine.
„Sezona požara će se samo pogoršati prema trenutnim klimatskim projekcijama“, kaže gospodin Gorta. „Potrebni su nam naučnici amateri koji će nam pomoći u daljem razvoju skupa podataka kako bismo mogli da nastavimo da pratimo i upravljamo uticajima šumskih požara na životnu sredinu u klimi koja se brzo zagreva i pogoduje požaru.“
