I gorile i ljudi dugo su uzorkovali bogatu raznolikost biljaka koje rastu u vlažnoj prašumi Nacionalnog parka Moukalaba-Doudou, u centralnoj afričkoj zemlji Gabon.
Rame uz rame, otkrili smo biljke koje ne samo da nas hrane, već nas ponekad i leče, a sada naučna studija razotkriva ovo znanje, koje su dugo držali lokalni tradicionalni iscelitelji i travari.
„Nekoliko studija je pokazalo da biljke iz ishrane velikih majmuna, uključujući zapadnu ravničarsku gorilu, iscelitelji takođe koriste kao lekovite biljke u tradicionalnoj afričkoj medicini“, izvještavaju autori studije.
Istraživanje su vodili bakteriolozi Leresche Even Doneilli Oiaba Iinda i Richard Onanga iz Interdisciplinarnog medicinskog istraživačkog centra Fransvil u Gabonu, koji opisuju izuzetan biodiverzitet zemlje kao „ogromni rezervoar neistraženih potencijalnih aktivnih biomolekula“.
U studiji iz 2022. godine, stanovnici sela u blizini Nacionalnog parka Moukalaba-Doudou opisali su upotrebu određenih biljaka ne samo od strane njihove zajednice u tradicionalnim lekovima, već i od strane zapadnih nizijskih gorila (Gorilla gorilla gorilla) koje žive u blizini.
Da bi ovo dalje istražili, Oiaba Iinda i kolege analizirali su koru sa četiri od ovih stabala – kapok ili fromager (Ceiba pentandra), ekanhou ili džinovski žuti dud (Mirianthus arboreus), neodređenu podvrstu fikusa i afričku tikovinu (Milicia ekcelsa ) – za antimikrobna i antioksidativna svojstva, zajedno sa svim jedinjenjima koja mogu biti uključena.
Sve četiri biljke pokazale su antibakterijsku aktivnost protiv najmanje jednog soja bakterije Escherichia coli otporne na više lekova. Sirovi ekstrakt kore iz drveta agera pokazao je „izvanrednu aktivnost“ protiv svake E. coli otporne na više lekova koja je imala nesreću da je uronjena u svoju čašu.
Podvrsta fikusa, uz afričku tikovinu, pokazala je najjaču antioksidativnu aktivnost od četiri biljke. Istraživači su primetili da je preparat – bilo da je ekstrakt kore rastvoren u etanolu ili vodi – napravio razliku u nivoima antioksidansa.
Takođe su otkrili relativno visoke nivoe lekovitih jedinjenja uključujući fenole, alkaloide, flavonoide i proantocijanidine u sve četiri biljke.
Autori kažu da ovi kvaliteti mogu opravdati njihovu upotrebu u tradicionalnoj medicini za dijareju, uz bolesti povezane sa prekomernom proizvodnjom reaktivnih vrsta kiseonika, protiv kojih se bore antioksidansi, i bolesti izazvane infekcijom E. coli.
„Alternativni lekovi i terapije daju definitivnu nadu za rešavanje mnogih sadašnjih i budućih problema javnog zdravlja“, kažu Ojaba Jinda i njegove kolege.
„Zoofarmakognozija je jedan od ovih novih pristupa, čiji je cilj otkrivanje novih lekova.
Ali to ne znači da svi treba da počnemo da jedemo koru ovih biljaka. Za sada, nema kliničkih dokaza koliko su ovi tretmani efikasni, ili da li imaju bilo kakve neželjene efekte.
Takođe ne znamo sa sigurnošću da gorile jedu koru sa ovih drveća da leče bolesti na isti način na koji to radimo mi ljudi, ili jednostavno kao dodatni izvor hrane koji im daje nekoliko dodatnih prednosti.
U svakom slučaju, kažu istraživači, „konzumacija određenih biljnih proizvoda (kao što je kora) od strane gorila može biti odgovorna za njihovu sposobnost da ugoste i kontrolišu ove zarazne mikroorganizme bez razvoja ozbiljne bolesti.“
Ovi nalazi takođe naglašavaju važnost zaštite područja zaostale vegetacije, kao što je Nacionalni park Moukalaba-Doudou, koji sadrži ne samo raznolikost živih bića, već i hemijska jedinjenja koja proizvode.
Ova studija je objavljena u PLOS One.
