Betelgeza, poznata i kao Buba-sok ili Betel-gurz, privlači pažnju astronoma amatera već dugi niz godina zbog svoje promenljivosti. Nedavno istraživanje sugeriše da bi uzrok njenog neočekivanog zatamnjenja mogla biti prisustvo pratilaca zvezde od 1,17 solarnih masa.
Ova crveni superdžin, jedna od najsjajnijih zvezda na nebu, nalazi se u sazvežđu Orionu i predstavlja važan astronomski objekat. Sa radijusom oko 1000 puta većim od Sunca, Betelgeza je udaljena 642 svetlosne godine i emituje oko 100.000 puta više svetlosti od našeg centralnog zvezdanog sistema.
Poslednjih godina, Betelgeza je privukla posebnu pažnju zbog njenog neočekivanog zatamnjenja, koje se pripisuje oblaku prašine nazvanom „Veliko zatamnjenje“. Ova zvezda pokazuje ciklus varijabilnosti sa dugim sekundarnim periodom od približno 2100 dana, što je karakteristično za crvene divove poput nje.
Nedavna istraživanja, vođena Jaredom A. Goldbergom i njegovim timom, fokusirana su na razumevanje ovog dugoročnog fenomena varijabilnosti kod Betelgezea. Jedno od mogućih rešenja sugeriše da je zatamnjenje posledica pulsiranja spoljašnjih slojeva zvezde, što ukazuje na to da Betelgeza može biti veća nego što se pretpostavljalo i da bi mogla eksplodirati kao supernova u bliskoj budućnosti.
Interesantno je da istraživači smatraju da bi objašnjenje za dugoročnu varijabilnost Betelgezea mogla biti prisustvo pratilaca male mase, poput zvezde Ori B. Ova binarna zvezda bi mogla modulisati prašinu u sistemu Betelgezea, što bi se odrazilo na osvetljenost same zvezde.
Iako se očekuje da će Betelgeza postati supernova, otkriće mogućeg uzroka varijabilnosti daje nadu da će naučnici imati više vremena za proučavanje ove fascinantne zvezde pre nego što dođe do njenog konačnog kraja.
