Ako ste se ikada zapitali kako je leptir monarh dobio svoje tačke, istraživači Univerziteta Džordžije su možda upravo pronašli odgovor.
Nova studija, objavljena u PLOS ONE, sugeriše da su leptiri sa više belih tačaka uspešniji u dostizanju odredišta za zimovanje na velikim udaljenostima. Iako još nije jasno kako pege pomažu migraciju vrsta, moguće je da pege menjaju obrasce strujanja vazduha oko njihovih krila.
„Preuzeli smo ovaj projekat da naučimo kako tako mala životinja može da napravi tako uspešan let na velike udaljenosti“, rekao je glavni autor Endi Dejvis, pomoćnik istraživača u Odum školi za ekologiju UGA. „U stvari smo razmišljali da će monarsi sa više tamnih krila biti uspešniji u migraciji jer tamne površine mogu poboljšati efikasnost leta. Ali otkrili smo suprotno.“
Monarsi sa manje crnih na krilima i više belih mrlja bili su oni koji su stigli do svog krajnjeg odredišta, skoro 3000 milja daleko u južnom i centralnom Meksiku.
„Čini se da su bele tačke one koje prave razliku“, rekao je Dejvis.
Istraživači su analizirali skoro 400 krila divljih monarha prikupljenih u različitim fazama njihovog putovanja, mereći njihove proporcije boja. Otkrili su da uspešni monarsi migranti imaju oko 3% manje crne i 3% više bele na svojim krilima.
Dodatna analiza muzejskih primeraka koji su uključivali monarhe i šest drugih vrsta leptira pokazala je da su monarsi imali znatno veće bele mrlje od njihovih rođaka koji nisu seli.
Jedina druga vrsta koja je bila blizu da ima isti udeo belih mrlja na svom krilu bila je njen polu-migracioni rođak, južni monarh.
Autori veruju da je boja leptira povezana sa količinom zračenja koju primaju tokom svog putovanja. Duže putovanje monarha znači da su izloženi više sunčeve svetlosti. Kao rezultat toga, oni su evoluirali tako da imaju više belih mrlja.
„Količina sunčeve energije koju monarsi dobijaju tokom svog putovanja je ekstremna, posebno zato što većinu vremena lete raširenih krila“, rekao je Dejvis. „Nakon što su hiljadama godina vršili ovu migraciju, smislili su način da iskoriste tu solarnu energiju kako bi poboljšali svoju vazdušnu efikasnost.
Ali kako temperature nastavljaju da rastu i menjaju sunčevo zračenje koje dopire do površine Zemlje, monarsi će verovatno morati da se prilagode da bi preživeli, rekao je Mostafa Hasanalijan, koautor studije i vanredni profesor na Institutu za rudarstvo i tehnologiju u Novom Meksiku.
„Sa većim sunčevim intenzitetom, deo te vazdušne efikasnosti mogao bi da nestane“, rekao je Dejvis. „To bi bila još jedna stvar koja ometa jesenju migraciju vrste u Meksiko.“
Ali nisu sve loše vesti za leteće insekte.
Dejvisov prethodni rad je pokazao da je letnja populacija monarha ostala relativno stabilna u poslednjih 25 godina. Taj nalaz sugeriše da rast populacije vrste tokom leta nadoknađuje gubitke leptira usled migracije, zimskog vremena i promenljivih faktora životne sredine.
„Populacija monarha koja se razmnožava izgleda prilično stabilna, tako da su najveće prepreke sa kojima se monarška populacija suočava u dostizanju zimskog odredišta“, rekao je Dejvis. „Ova studija nam omogućava da dalje razumemo kako su monarsi uspešni u dolasku na odredište.“