Svest je duboko subjektivna i lična, što čini njeno proučavanje izazovnim, posebno kada je reč o bebama, životinjama i veštačkoj inteligenciji. Dok su ljudi najčešće oslonjeni na vlastite izveštaje o svojoj svesti, bebe i životinje nemaju sposobnost da izraze svoja osećanja rečima, što otežava istraživanje.
Istraživači su razvili metode za proučavanje svesti kod beba kroz analizu moždane aktivnosti i ponašanja. „Potencijali u vezi sa događajima“ na MRI skeniranju pomažu u identifikaciji obrazaca moždane aktivnosti povezane sa svesnošću. Istraživači, uključujući Endija Bremnera, preporučuju korišćenje više markera svesti – kao što su pažnja i imitacija – kako bi se postigla preciznija slika o svesti beba.
Dokazi sugerišu da su neke životinje, poput šimpanzi i pasa, svesne, dok su dokazi o svesti kod insekata, kao što su pčele i mravi, manje jasni. Filozofi i naučnici razmatraju „teorijski pristup“ kako bi razumeli svest kod životinja, istražujući zajedničke elemente u različitim teorijama svesti.
Debata o svesti u veštačkoj inteligenciji i robotici odražava staru filozofsku raspravu. Jedan deo smatra da roboti ne mogu biti svesni zbog nedostatka biološkog mozga, dok drugi veruju da ako roboti postanu dovoljno složeni, mogli bi imati oblike svesti. Ova dilema se nastavlja kako napreduju tehnologije veštačke inteligencije.
U konačnici, istraživanje svesti ostaje kompleksno polje koje zahteva dodatna istraživanja i razmišljanja kako bismo bolje razumeli prirodu svesti, bilo da se radi o ljudskim bebama, životinjama, ili veštačkim sistemima.
