Naučnici su nedavno identifikovali novi izvor ozbiljnog zagađenja poznatog kao „zauvek hemijsko“ zagađenje, koje potiče od punjivih litijum-jonskih baterija koje se koriste u većini električnih vozila. Ove baterije koriste određene PFAS hemikalije (per-i polifluoroalkil supstance) radi poboljšanja svojih karakteristika, poput smanjenja zapaljivosti i poboljšanja provođenja električne energije.
Otkrića istraživača ukazuju na visoke koncentracije ovih PFAS hemikalija u uzorcima vazduha, vode, snega, tla i sedimenta u blizini postrojenja koja proizvode ove hemikalije u SAD-u, Belgiji i Francuskoj. PFAS se smatraju „zauvek hemikalijama“ jer se akumuliraju u okolini, ljudima i životinjama i ne razgrađuju se hiljadama godina. Povezani su sa različitim zdravstvenim problemima kao što su oštećenja jetre, visok holesterol, niska porođajna težina i hronične bolesti bubrega.
Prebacivanje na ekološki prihvatljivija vozila i obnovljive izvore energije je ključno za rešavanje problema klimatskih promena, ali sa sobom nosi i kompromise koji su još uvek nedovoljno istraženi. Dok su ekološki i zdravstveni efekti rudarenja litijuma i drugih minerala koji se koriste u baterijama, solarnim panelima, vetroturbinama i drugim tehnologijama dobro dokumentovani, litijum-jonske baterije su tek sada prepoznate kao potencijalni izvor PFAS zagađenja.
Naučnici su identifikovali specifičnu klasu PFAS-a nazvanu bis-perfluoroalkil sulfonimide (bis-FASI) u litijum-jonskim baterijama koje se koriste u električnim vozilima i potrošačkoj elektronici. Trenutno je teško proceniti rasprostranjenost ovih hemikalija u litijum-jonskim baterijama zbog nedostatka istraživanja.
Guelfoov tim je uporedio bis-FASI sa drugim „ozloglašenim“ hemikalijama poput PFOA, ističući teškoću razgradnje ovih hemikalija i potencijalne negativne efekte na vodene organizme čak i pri niskim koncentracijama. Iako je PFOA povučen iz upotrebe u SAD-u, i dalje predstavlja zagađivač vode za piće.
Studija je prva koja je detaljno istražila uticaj bis-FASI hemikalija na životnu sredinu proizašao iz njihove upotrebe u litijum-jonskim baterijama. Efekti bis-FASI na ljudsko zdravlje još nisu potpuno istraženi.
Nivoi bis-FASI hemikalija su pronađeni u koncentracijama delova na milijardu, što je znatno iznad granica postavljenih od strane Agencije za zaštitu životne sredine u aprilu za PFAS u vodi za piće. Strategije za uklanjanje PFAS-a iz vode takođe mogu eliminisati bis-FASI i trebalo bi da se šire usvoje u skladu sa propisima EPA, iako su proizvođači hemikalija i neka vodovodna preduzeća izrazili protivljenje prema agenciji.
Postoje različiti načini izlaganja bis-FASI, uključujući emisiju u vazduh i curenje u životnu sredinu sa deponija gde završavaju većina litijum-jonskih baterija. Samo mali procenat ovih baterija se reciklira, a predviđa se da bi do 2040. moglo biti oko 8 miliona tona otpada od litijum-jonskih baterija.
Naučnici i stručnjaci ističu važnost razvoja tehnologija baterija i sistema reciklaže koje neće dodatno pogoršati zagađenje PFAS. Neophodno je pažljivo procenjivati upotrebu ovih hemikalija u održivim energetskim rešenjima kako bi se sprečile potencijalne negativne posledice.
