Kod dece sa sumnjom na sinusitis, bris nosa za testiranje na tri vrste bakterija može reći da li će antibiotici verovatno biti efikasni ili ne, prema novoj studiji JAMA istraživača sa Univerziteta u Pitsburgu i UPMC.
„Pet miliona dece u SAD svake godine dobije prepisane antibiotike za sinusitis“, rekao je glavni autor Nader Shaikh, MD, pedijatar u Dečjoj bolnici UPMC u Pitsburgu i profesor pedijatrije i kliničke i translacione nauke u Pittu. „Naša studija sugeriše da samo polovina ove dece primećuje poboljšanje simptoma uz upotrebu antibiotika, tako da bismo identifikovanjem ko su oni mogli u velikoj meri smanjiti nepotrebnu upotrebu antibiotika.“
Sinusitis, koji je upala ili oticanje sinusa, može izazvati začepljenje, curenje iz nosa, nelagodnost i otežano disanje. Lekari često propisuju antibiotike – koji ciljaju samo na bakterijske infekcije – za lečenje stanja, iako ga mogu izazvati virusi.
„Upala sinusa je jedna od najčešćih bolesti koje vidimo kod dece, ali ju je teško dijagnostikovati jer se zasniva na trajanju simptoma: ako dete ima curenje iz nosa ili začepljenost duže od 10 dana, sumnjamo na sinusitis“, rekao je Šaik. „Za infekciju uha, možemo da pogledamo u uho; za upalu pluća, slušamo pluća. Ali za upalu sinusa, nemamo šta da nastavimo sa fizičkim pregledom. To mi je bilo veoma nezadovoljavajuće.“
Sa ciljem da razviju bolji alat za dijagnozu bakterijskog sinusitisa, Shaikh i njegov tim su upisali oko 500 dece sa simptomima sinusitisa iz šest centara širom SAD i nasumično im dodelili ili kurs antibiotika ili placebo. Istraživači su takođe uzeli briseve iz nosa – slično testu na COVID-19 – od svakog deteta i testirali na tri glavne vrste bakterija uključenih u sinusitis.
Deca koja su bila pozitivna na bakterije imala su bolje rešavanje simptoma uz lečenje antibioticima u poređenju sa onima koji nisu imali bakterije. Ovi nalazi sugerišu da bi testiranje na bakterije moglo biti jednostavan i efikasan način da se otkriju deca koja će verovatno imati koristi od antibiotika i izbegavati propisivanje antibiotika onima koji ne bi.
„Ako antibiotici nisu neophodni, zašto ih onda koristiti?“ rekao je šeik. „Ovi lekovi mogu imati neželjene efekte, kao što je dijareja, i promeniti mikrobiom, za šta još uvek ne razumemo dugoročne implikacije. Prekomerna upotreba antibiotika takođe može podstaći rezistenciju na antibiotike, što je važna pretnja po javno zdravlje.“
Prema Shaikh-u, uobičajeno verovanje među roditeljima i lekarima je da žuti ili zeleni šmrklji signaliziraju bakterijsku infekciju. Iako je nekoliko malih studija sugerisalo da boja nosnog iscedka nije značajna, Šaik i njegov tim su formalno testirali ovu ideju tražeći od roditelja da identifikuju nijansu šmrklja svog deteta na kartici u boji.
„Kada bi deca sa zelenim ili žutim sekretom imala više koristi od antibiotika nego ona sa jasnim iscedkom, znali bismo da je boja relevantna za bakterijsku infekciju“, objasnio je Shaikh. „Ali nismo našli nikakvu razliku, što znači da boja ne bi trebalo da se koristi za vođenje medicinskih odluka.“
Istraživači sada traže kako da najbolje uvedu testiranje nosa u klinici. Veliki izazov je to što testovi zasnovani na bakterijskoj kulturi koji se koriste u studiji nisu laki za većinu porodičnih lekara da naruče i može potrajati nekoliko dana da dobiju rezultate. Praktičniji pristup mogao bi biti komercijalno dostupno molekularno testiranje, koje bi moglo vratiti rezultate preko noći, rekao je Shaikh.
Druga mogućnost može biti razvoj brzih testova na antigen koji rade kao kompleti za testiranje kod kuće na COVID-19. Istraživači takođe planiraju da se dublje udube u podatke iz ove studije kako bi videli da li bi mogao postojati drugi tip biomarkera u nosnom sekretu koji ukazuje na prisustvo bakterija koje bi bilo lakše testirati.
