Bakterije pronađene u 74 kuhinje rasprostranjene u pet evropskih zemalja bile su uglavnom bezopasne prema novom istraživanju objavljenom u Applied and Environmental Microbiology.
„Ranije smo otkrili značajne varijacije u kuhinjskim standardima, praksi pripreme hrane i režimima čišćenja između Francuske, Norveške, Portugala, Rumunije i Mađarske“, rekla je dr Birgitte Moen, naučnica — Odeljenje za bezbednost i kvalitet hrane, Nofima— Norveški institut za istraživanje hrane, ribarstva i akvakulture, Norveška.
U studiji, istraživači su uzorkovali populacije bakterija iz sudopera, dasaka za sečenje, radnih ploča, ručki i pribora za čišćenje – sunđera i krpa – koji se koriste u kuhinjama.
Uprkos velikom broju vrsta i značajnim razlikama u bakterijskoj raznolikosti između uzoraka, istraživači su identifikovali osam bakterijskih rodova koji su obično povezani sa izvorima životne sredine u većini kuhinja koje su uzorkovali, a koje su okarakterisali kao „osnovnu mikrobiotu“. To uključuje Acinetobacter, Pseudomonas, Enhidrobacter, Enterobacteriaceae, Psichrobacter, Chriseobacterium, Bacillus i Staphilococcus.
U izveštaju, autori su naglasili da je osnovna mikrobiota opstala uprkos značajnim razlikama između kuhinja u studiji. Nekim kuhinjama je nedostajala tekuća voda, nekima je nedostajao unutrašnji sudoper, a nekima su nedostajale mašine za pranje sudova. Oni su takođe opstali uprkos različitim metodama pripreme hrane, navikama u ishrani i razlikama u higijeni ruku i kuhinje, što utiče na verovatnoću infekcije.
Studija je motivisana radoznalošću autora, rekao je Moen. Bakterije u hrani, u crevima, u bolnicama i u profesionalnoj proizvodnji hrane bile su dobro istražene, ali se malo znalo o mikrobima koji naseljavaju domaću kuhinju. Sa već postojećom saradnjom u različitim zemljama, „imali smo jedinstvenu priliku da kopamo po ovome“, dodao je Moen.
Tim je znao da štetne bakterije ulaze u kuhinje preko kontaminirane hrane i da se tip ovih bakterija razlikuje od zemlje do zemlje. Na primer, salmonela nije problem u Norveškoj, ali je najčešći prijavljen uzrok bolesti koje se prenose hranom u kontinentalnoj Evropi. Znanje o bakterijama koje naseljavaju domaću kuhinju moglo bi da se iskoristi za sprečavanje ljudskih bolesti, a možda bi čak moglo da dovede do više higijenskog dizajna kuhinje i boljeg pribora za čišćenje, rekao je Moen.
