Otprilike jedan od pet pacijenata obolelih od raka ima koristi od imunoterapije – tretmana koji koristi imuni sistem za borbu protiv raka. Takav pristup u borbi protiv raka postigao je značajan uspeh kod raka pluća i melanoma, između ostalog. Optimistični u pogledu njegovog potencijala, istraživači istražuju strategije za poboljšanje imunoterapije za karcinome koji ne reaguju dobro na lečenje, sa nadom da će imati koristi za više pacijenata.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu otkrili su kod miševa da soj crevnih bakterija — Ruminococcus gnavus — može da poboljša efekte imunoterapije protiv raka. Studija, koja se pojavljuje 17. maja u časopisu Science Immunologi, predlaže novu strategiju korišćenja crevnih mikroba kako bi se otkrio neiskorišćeni potencijal imunoterapije u borbi protiv raka.
„Mikrobiom igra važnu ulogu u mobilisanju imunološkog sistema tela da napadne ćelije raka“, objasnio je stariji autor studije, Marko Kolona, MD, Robert Rock Belliveau, MD, profesor patologije.
„Naši nalazi osvetljavaju jednu bakterijsku vrstu u crevima koja pomaže leku za imunoterapiju da eliminiše tumore kod miševa. Identifikovanje takvih mikrobnih partnera je važan korak u razvoju probiotika kako bi se poboljšala efikasnost imunoterapijskih lekova i koristilo većem broju pacijenata sa rakom.“
Imunoterapija raka koristi imunološke ćelije tela da ciljaju i unište tumore. Jedan takav tretman koristi lekove inhibitore imunih kontrolnih tačaka kako bi oslobodio imuni sistem oslobađanjem prirodnih kočnica koje utišaju imune T ćelije, što je karakteristika koja sprečava telo da se samopovredi. Ali neki tumori se bore da potisnu napadajuće imune ćelije, smanjujući efikasnost takvih inhibitora.
Colonna i prvi koautor dr Martina Molgora, postdoktorski istraživač, prethodno su uspostavili saradnju sa kolegom dr Robertom D. Schreiberom, uvaženim profesorom Andrev M. i Jane M. Burski, u kojoj su u potpunosti eliminisali tumore sarkoma kod miševa koristeći pristup dvosmerne inhibicije.
Istraživači su inhibirali TREM2, protein napravljen od tumorskih makrofaga kako bi sprečili T ćelije da napadaju rastući tumor. Zatim su pokazali da je lek za imunoterapiju raka efikasniji kada je TREM2 blokiran. Rezultat je pokazao da TREM2 smanjuje efikasnost imunoterapije.
U eksperimentu koji je bio osnova nove studije, istraživači su napravili iznenađujuće zapažanje. TREM2 miševi su imali isti povoljan odgovor na inhibitor kontrolne tačke kada su bili smešteni sa miševima kojima nedostaje protein. Ovaj rezultat je nastao kada su istraživači odstupili od svog tipičnog protokola odvajanja miševa pre nego što su ih tretirali inhibitorom.
Miševi koji žive zajedno dele mikrobe jedni sa drugima. Istraživači su sumnjali da su efekti mogli biti posledica razmene crevnih bakterija.
Istraživači su radili sa Jeffrei I. Gordonom, MD, dr Robertom J. Glaserom, istaknutim univerzitetskim profesorom, i prvim autorom Blandom Di Luccia, doktorom nauka, postdoktorskim istraživačem, na proučavanju mikroba u crijevima miševa koji su uspešno lečeni imunoterapijom. Otkrili su ekspanziju Ruminococcus gnavus, u poređenju sa nedostatkom takvih mikroba kod miševa koji nisu reagovali na terapiju.
R. gnavus je pronađen u mikrobioti creva pacijenata sa rakom koji dobro reaguju na imunoterapiju, objasnio je Kolona. U kliničkim ispitivanjima, transplantacije fekalija od takvih pojedinaca pomogle su nekim pacijentima koji ne reaguju da iskoriste prednosti imunoterapije.
Istraživači, uključujući prvog autora i postdiplomca Darju Khantakova, predstavili su miševima R. gnavus, a zatim lečili tumore inhibitorom kontrolne tačke. Tumori su se smanjili, čak i kada je TREM2 bio dostupan kao oružje za ublažavanje efekta imunoterapije.
Gordon, direktor Edisonovog porodičnog centra za nauku o genomu i sistemsku biologiju, primetio je da se povećavaju dokazi da mikrobiota pojačava imunoterapiju. Identifikovanje relevantnih vrsta, kao što je R. gnavus, moglo bi da dovede do probiotika sledeće generacije koji bi mogao da sinerguje sa imunoterapijom za poboljšanje nege raka, objasnio je on.
Sledeći cilj naučnika je da shvate kako R. gnavus pomaže u odbacivanju tumora, što može otkriti nove načine pomoći pacijentima sa rakom. Na primer, ako mikrob proizvodi metabolit koji aktivira imunološki sistem kroz proces varenja hrane, to znanje otvara mogućnost da se metaboliti koriste kao pojačivači imunoterapije.
Mikrobi takođe mogu da iscure iz creva i izazovu imuni odgovor u tumoru ili aktiviraju T ćelije creva koje migriraju na tumor da bi pokrenule napad, objasnio je Kolona. Istraživači istražuju tri mogućnosti.
