Hemijska i izotopska analiza bakarnih artefakata iz južne Afrike otkriva nove kulturne veze među ljudima koji žive u regionu između 5. i 20. veka, prema istraživaču i kolegama sa Univerziteta u Misuriju.
Ljudi u oblasti između severne Južne Afrike i regiona Koperbelt u centralnoj Africi bili su više povezani jedni sa drugima nego što su naučnici ranije mislili, rekao je Džej Stivens, postdoktorski saradnik u arheometrijskoj laboratoriji MU Research Reactor (MURR).
„Tokom proteklih 20 do 30 godina, većina arheologa je uokvirila arheološke zapise južne Afrike na globalni način sa velikim fokusom na njihovu povezanost sa uvozom koji dolazi iz Indijskog okeana“, rekao je on. „Ali takođe je važno prepoznati međusobno povezane odnose koji su postojali među mnogim grupama ljudi koji žive u južnoj Africi. Podaci pokazuju da interakcija između ovih grupa nije uključivala samo kretanje robe, već i tokove informacija i razmenu tehnoloških praksi. koje dolaze sa tom razmenom.“
Godinama su naučnici raspravljali o tome da li su ovi artefakti, nazvani pravougaoni, riblji rep i croisette bakarni ingoti, napravljeni isključivo od rude bakra iskopanog u regionu Copperbelt ili iz pojasa Magondi u Zimbabveu. Kako se ispostavilo, obe teorije su tačne, rekao je Stivens.
„Sada imamo opipljive veze za rekonstrukciju povezanosti u različitim vremenima u arheološkom zapisu“, rekao je on. „Postoji ogromna istorija međusobne povezanosti koja se nalazi širom regiona u oblastima koje su sada poznate kao zemlje Zambija, Zimbabve i Demokratska Republika Kongo. Ovo takođe uključuje ljude iz savremene tradicije Ingombe Ilede, Harare i Musengezi u severnom Zimbabveu između najmanje u 14. i 18. veku nove ere“.
Da bi utvrdili svoje nalaze, istraživači su uzeli male uzorke od 33 bakarna ingota i analizirali ih na Univerzitetu u Arizoni. Sve uzorke su istraživači pažljivo odabrali iz arheoloških uzoraka pronađenih u kolekcijama Muzeja ljudskih nauka u Harareu, Zimbabve, i Livingstonovom muzeju u Livingstonu, Zambija.
„Nismo hteli da utičemo na prikaz nekog predmeta, pa smo pokušali da budemo svesni kako bi muzeji i institucije želeli da stupe u interakciju sa podacima koje smo prikupili i da ih podele sa opštom javnošću“, rekao je Stivens. „Takođe želimo da naše znanje bude dostupno pojedincima u ovim zajednicama koji nastavljaju da komuniciraju sa ovim objektima. Nadamo se da će neke od veština povezanih sa ovim analizama moći da koriste svi koji žele da postavljaju slična pitanja u budućnosti.“
Stivens je rekao da su bakarni ingoti odlični predmeti za ovu vrstu analize jer često imaju simbolične oblike koji omogućavaju arheolozima da identifikuju specifične oznake i prate promene u različitim vremenskim periodima.
„Gledajući njihove promene u obliku i morfologiji tokom vremena, možemo upariti te promene sa načinom na koji se tehnologija menjala tokom vremena“, rekao je on. „Ovo često dolazi od posmatranja dekorativnih karakteristika proizvedenih od livenog predmeta ili kalupa, ili drugih površinskih atributa koji se nalaze na ovim predmetima.“
Kada su uzorci stigli u laboratoriju Univerziteta u Arizoni, istraživači su uzeli malu količinu svakog uzorka – manje od jednog grama – i rastvorili ga specifičnim kiselinama da bi za sobom ostavili tečnu mešavinu hemijskih jona. Zatim su uzorci analizirani na izotope olova i druge hemijske elemente. Jedan izazov sa kojim se tim susreo bio je nedostatak postojećih podataka sa kojima bi se uskladili njihovi uzorci.
„Jedan deo projekta uključivao je analizu stotina uzoraka rude iz različitih geoloških ležišta u južnoj Africi – posebno onih iskopanih pre dolaska evropskih kolonijalnih snaga – da bi se stvorio robustan skup podataka“, rekao je Stivens. „Podaci mogu pružiti naučnu osnovu koja će pomoći da se podrže zaključci i zaključci koje donosimo u studiji.
Stivens je rekao da su podaci koje prikupljaju jedna od jedinih preostalih opipljivih veza koje danas postoje sa tim predkolonijalnim rudnicima u Africi.
„Nažalost, veliki otvoreni kopovi uništili su mnoga arheološka nalazišta i šire kulturne pejzaže oko ovih geoloških naslaga“, rekao je on. „Ovo čini izazovom rekonstrukciju istorije u vezi sa ovim rudnicima. To je zabrinjavajući razvoj, posebno sa globalnim guranjem ka više električnih vozila koja koriste minerale poput bakra i kobalta koji se nalaze u Copperbeltu.“
Rad je objavljen u časopisu PLOS ONE.
