Dok se mnogo istraživanja fokusiralo na autizam kod dece, mnogo manje truda ulaže se u proučavanje odraslih sa autizmom.
Sada, dva nova izveštaja otkrivaju da je ova grupa izložena značajnom riziku od fizičkih stanja i povreda povezanih sa godinama, kao i da je posebno podložna određenim problemima mentalnog zdravlja, uključujući usamljenost, socijalnu izolaciju i niži kvalitet života.
„Postoji gomila dokaza koji ukazuju na to da se autistični pojedinci, kada ostare, suočavaju sa značajnim izazovima zbog koegzistirajućih fizičkih stanja“, rekao je istraživač Shengkin Liu, dr. student Instituta Karolinska u Stokholmu, Švedska. „Na primer, postojali su dokazi o gojaznosti i epilepsiji, ali istraživanja među starijim autističnim odraslim osobama i dalje su oskudna, što čini manje od 1% objavljenih studija u istraživanju autizma.
U studiji o fizičkom zdravlju, Liu i drugi istraživači sa dva švedska univerziteta pregledali su podatke o ljudima rođenim između 1932. i 1967. godine u Švedskoj, isključujući one koji su umrli ili emigrirali pre 45. godine.
Tim ih je pratio od 45 godina do kraja 2013, posmatrajući 39 fizičkih stanja povezanih sa godinama.
Istraživači su otkrili da starije odrasle osobe sa autizmom imaju veći rizik od niza stanja, uključujući srčanu insuficijenciju, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), osteoartritis, anemiju, poremećaj regulacije glukoze (nivo šećera u krvi koji nenormalno varira) i samopovređivanje. Druga uobičajena stanja su dijabetes tipa 2, padovi, problemi sa kičmom i problemi u jednjaku, želucu i tankom crevu.
Studije su predstavljene u sredu na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje autizma (INSAR) u Stokholmu. Takvo istraživanje se smatra preliminarnim dok se ne objavi u recenziranom časopisu.
Razlozi za povećanje različitih zdravstvenih stanja kod odraslih sa autizmom variraju, rekao je Liu.
Jedan primer, anemija, može biti češći jer su neki ljudi sa autizmom selektivni u pogledu hrane.
„Sa ovim ograničenim ponašanjem u ishrani, moglo bi im nedostajati, na primer, gvožđe, što je rezultiralo anemijom zbog nedostatka gvožđa. Ovo se definitivno nastavilo kod starijih autističnih odraslih osoba“, rekao je Liu.
Takođe može biti da su dispariteti ili pogoršani ili stvoreni društvenim determinantama zdravlja, rekla je Lauren Bishop, vanredni profesor socijalnog rada i istraživač u Vaisman centru na Univerzitetu Viskonsin-Medison. Bishop nije bio uključen u ovu studiju.
Odrasli sa autizmom su često nezaposleni ili nedovoljno zaposleni, imaju veće stope siromaštva, stambenu nestabilnost i niži kvalitet medicinske nege, napomenuo je Bišop.
„Takođe znamo da autistični odrasli doživljavaju visok percipirani stres i povećanu verovatnoću da se osećaju kao da moraju da kamufliraju svoje autistične osobine da bi se uklopili u društvo“, rekao je Bišop.
To je oblast u kojoj je potrebno mnogo više posla, dodala je ona.
„Zaista sam uzbuđen što je ove godine mnogo više naglaska na istraživanju autističnih starijih odraslih osoba u INSAR-u“, rekao je Bišop. „Pokušavamo da ostvarimo dobitke, ali to nije nešto što jedna istraživačka grupa može da uradi. Zahteva međunarodnu saradnju da bismo mogli da saznamo stvari koje treba da znamo da bismo izgradili visokokvalitetne intervencije i usluge.“
Pamela Feliciano, naučni direktor organizacije SPARK (Simons Foundation Povering Autism Research) u Njujorku, primetila je da postoji mnogo više svesti, tretmana ponašanja i pažnje o autizmu za mlađe generacije nego što je bilo dostupno onima koji su sada stariji odrasli.
Ona se nada da se ovi problemi fizičkog zdravlja koji se mogu sprečiti mogu lakše rešavati u budućnosti.
„Mislim da su rešenja samo obezbeđivanje veće podrške i usluga za porodice, i veći naglasak u školskom kontekstu na zdravlje i vežbanje, kao i pomoć osobama sa autizmom da uspeju da uspostave ove zdrave navike mnogo pre nego što završe srednju školu“, rekao je Felisijano. .
Više pažnje takođe treba usmeriti na vođenje zdravih, aktivnih stilova života za odrasle sa autizmom, rekla je ona, priznajući da to možda neće biti prioritet zbog drugih potreba za podrškom u ovoj grupi.
U drugoj studiji, o društvenoj povezanosti među starijim osobama sa autizmom, istraživači u Londonu su krenuli da proučavaju povezanost između kvaliteta života, problema mentalnog zdravlja i iskustva usamljenosti među sredovečnim i starijim odraslim osobama sa autizmom.
Koristeći podatke iz studije AgeVellAutism, istraživači su ispitali odgovore 428 odraslih od 40 do 93 godine na standardizovana i otvorena pitanja.
Pre pokretanja studije 2019. godine, istraživači su intervjuisali sredovečne i starije ljude sa autizmom, koji su pokrenuli pitanja socijalne podrške i povezanosti.
„Naši nalazi su se poklapali sa onim što smo očekivali, ali sam bio iznenađen i ožalošćen koliko je sredovečnih i starijih autističnih učesnika iskusilo socijalnu izolaciju i usamljenost“, rekao je istraživač Gavin Stjuart, postdoktorski istraživač na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Studija je otkrila da su osobe sa autizmom posebno podložne nižem kvalitetu života, više problema sa mentalnim zdravljem i manjoj društvenoj povezanosti. Žene su bile usamljenije od muškaraca.
Istraživači su pronašli slične rezultate kada su kontrolisali simptome anksioznosti i depresije.
Bolja društvena povezanost bila je snažan prediktor manjeg broja problema mentalnog zdravlja i boljeg kvaliteta života za osobe sa autizmom.
U odgovorima otvorenog teksta, neki od anketiranih rekli su da se bore sa autizmom u svetu dizajniranom za neautistične ljude, rekao je Stjuart. Živeli su sa stigmom i preprekama za pristup zapošljavanju, obrazovanju i još mnogo toga.
„Neki takođe pominju da im ne nedostaje samo socijalna podrška prijatelja i porodice, već im nedostaje i formalna podrška zdravstvenih radnika. To znači da za neke njihove potrebe zdravstvene zaštite nisu zadovoljene“, Stjuart rekao.
On je dodao da trenutno ima mnogo starijih osoba sa autizmom i u Sjedinjenim Državama i u Ujedinjenom Kraljevstvu, tako da je važno pružiti podršku sada.
U savremenom društvu uopšte, ljudi su usamljeni, primetio je Felisijano.
„Ako ste osoba sa autizmom, ove stvari se mogu pogoršati jer je društvene veze posebno teško uspostaviti“, rekao je Felisijano. „A u odraslom dobu, ljudi izgube svoje staratelje ili roditelje ili svoje primarne ljude koji ih održavaju povezanim. Kada izgube tu mrežu podrške, vrlo je teško to učiniti sami.“
Ona je rekla da rešenje može biti snažna socijalna podrška u zajednicama.
„Mislim da ove dve studije ističu izazove koji su doživotni kod autizma. Nisu samo mladi odrasli i mlada deca ona kojima su potrebne usluge i podrška“, rekao je Felisijano.
Liu je sugerisao da bi jedan od načina da se pomogne mogao biti ako zdravstveni radnici učine svoje kancelarije više prilagođenim autizmu.
Stjuart je rekao da je veliki zaključak studije o društvenoj povezanosti da je povezanost povezana sa boljim mentalnim zdravljem i kvalitetom života.
„Dakle, na istraživačkom nivou, mislim da nam je potrebno više posla oko poboljšanja pristupačnosti autističnim osobama da se uključe u postojeće mogućnosti socijalizacije u svojim zajednicama“, rekao je Stjuart. „A najbolji način da to uradite je da radite sa autističnim osobama kao istraživačkim partnerima, jer su oni stručnjaci za svoja iskustva.“
