Veliki koralni greben u Australiji je poslednjih godina više puta bio pogođen široko rasprostranjenim izbeljivanjem korala, gde su morski toplotni talasi pretvorili velike delove grebena u sablasno belu.
Sada se čini da se odvija četvrto masovno beljenje u poslednjih sedam godina.
Nenormalno vruće temperature okeana, čak 7 stepeni Farenhajta iznad proseka, uticale su na greben poslednjih nedelja iako jesen obično znači hladnije uslove. Naučnici iz australijskih vladinih agencija kažu da neki delovi grebena doživljavaju ozbiljno izbeljivanje zbog toga.
Očekuje se da će događaji uzastopnog beljenja postati češći kako klima postaje toplija, ali se to dešava ranije nego što se očekivalo u Australiji – zabrinjavajući znak da je velika većina svetskih koralnih grebena u opasnosti da nestane.
„Klimatske promene predstavljaju čitav niz loših stvari za korale“, kaže Emili Darling, direktorka za zaštitu koralnih grebena u Društvu za zaštitu divljih životinja. „Ako se izbeljuju i umiru svake godine ili dve, jednostavno nema dovoljno vremena između ovih masovnih događaja izbeljivanja da bi koralni grebeni imali bilo kakvu šansu za značajan oporavak.“
Kada temperature porastu, korali gube svoje ključne cimere: morske alge koje žive unutar korala i proizvode njihov primarni izvor hrane. Te alge daju koraljima živu boju, ali se izbacuju tokom perioda toplotnog stresa, uzrokujući da koralji izbeljuju i postaju beli.
Međutim, izbeljeni korali nisu nužno nestali.
„Ako se temperatura vode smanji, izbeljeni korali se mogu oporaviti od ovog stresa“, rekao je Dejvid Vahenfeld, glavni naučnik australijske Uprave za morski park Velikog koraljnog grebena, u ažuriranju zdravlja grebena.
Prognoze pokazuju da će temperature okeana verovatno ostati iznad proseka u narednih nekoliko nedelja, međutim, povećavajući rizik da će neki korali izumreti. Greben doživljava ekstremne vrućine od novembra, koji je bio najtopliji novembar u istoriji za Veliki koralni greben.
„Korali doživljavaju prilično ekstreman toplotni stres duže nego što su ikada imali“, kaže Derek Manzello, koordinator Nacionalne uprave za okeane i atmosferu koralnog grebena.
Čak i korali koji se oporavljaju su oštećeni, jer periodi stresa mogu naštetiti njihovoj sposobnosti da se razmnožavaju. Nakon masovnog izbeljivanja 2016. i 2017. godine, veliki delovi Velikog koralnog grebena izgubili su polovinu svojih živih korala. Zatim je usledio još jedan događaj izbeljivanja 2020.
„U suštini ubijate sve svoje super osetljive korale“, kaže Manzello. „Ono što je zaista loše u vezi s tim je da su najosetljiviji korali obično oni koji su najodgovorniji za izgradnju grebena. To su korali koji najbrže rastu.“
Grebeni širom sveta trpe sličnu štetu uzrokovanu klimom. Svetska procena pokazala je da je između 2009. i 2019. godine umrlo 14 odsto svetskih korala.
Četvrtina morskih vrsta zavisi od koralnih grebena u nekom trenutku svog života, kao i milioni ljudi koji zavise od grebena za hranu, posao i zaštitu obale od olujnih udara.
Naučnici se utrkuju u pronalaženju načina da daju koralima šansu za borbu, poput traženja grebena koji bi mogli da budu utočišta jer imaju prirodno hladniju vodu. Drugi uzgajaju korale otporne na toplotu koji bi se mogli koristiti za obnovu grebena.
Ipak, ako zemlje ne smanje emisije fosilnih goriva tokom naredne decenije, studije pokazuju da su izgledi za koralne grebene sumorni. Čak i ako svet može da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, 70 do 90 odsto koralnih grebena će verovatno izumreti.
„Moramo zaista naučiti iz ovih događaja izbeljivanja“, kaže Darling. „Moramo da promenimo poslovanje kao i obično. Moramo da preduzmemo mere u vezi sa klimatskim promenama.“
