Nedavna odluka australijskog naučnog časopisa Cosmos da koristi GPT-4 OpenAI za generisanje članaka izazvala je ozbiljne kritike zbog netačnosti i pojednostavljenja sadržaja. Časopis, koji je pod pokroviteljstvom australijske državne naučne agencije, objavio je šest članaka prošlog meseca korišćenjem veštačke inteligencije.
Udruženje naučnih novinara Australije (ASJA) izrazilo je zabrinutost zbog tačnosti sadržaja. Džekson Rajan, predsednik ASJA, ukazao je na konkretne primere netačnosti u članku o post-mortem promenama, gde su opisi naučnih procesa, kao što je ukočenost i autoliza, bili pogrešni ili previše pojednostavljeni. Na primer, AI je opisao ukočenost kao nešto što se dešava u 3 do 4 sata nakon smrti, dok su istraživanja pokazala da taj proces nije tako precizan. Takođe, autoliza je opisivana kao „samorazbijanje“, što Rajan smatra lošim opisom.
Portparol nacionalne naučne agencije, koja je nadležna za Cosmos, naveo je da su AI članci prošli kroz reviziju „obučeni naučni komunikator i urednički tim Kosmosa“. Časopis planira da nastavi sa eksperimentom upotrebe AI, ali je već izazvao dodatne kritike zbog korišćenja granta za novinare u razvoju AI sposobnosti, što bi moglo da ugrozi tradicionalne novinarske uloge.
Bivša urednica Kosmosa Gejl Mekalum izrazila je zabrinutost zbog upotrebe AI za kreiranje članaka, dok je drugi bivši urednik, Ian Connellan, rekao da bi protivio ovom pristupu da je bio obavešten o projektu.
Ovaj slučaj dolazi u vreme kada veštačka inteligencija postaje značajno pitanje za izdavače i umetnike. New York Times nedavno je tužio OpenAI i Microsoft zbog korišćenja članaka za obuku AI modela bez dozvole, što je deo šireg talasa pravnih izazova s kojima se suočavaju tehnološki giganti u oblasti veštačke inteligencije.
