Australija je u petak pokrenula višemilionski napor da zaustavi oticanje pesticida i druge probleme sa kvalitetom vode na Velikom koralnom grebenu, najnoviji napor da se spase bolesno čudo prirode.
Ministarka životne sredine Tanja Plibersek predstavila je ponudu od 130 miliona dolara za smanjenje oticanja hranljivih materija i pesticida, poboljšanje upravljanja invazivnim vrstama i podršku boljem upravljanju zemljištem na nekim od najugroženijih mesta duž grebena.
Često nazivan najvećom živom strukturom na svetu, Veliki koralni greben je prostranstvo dugo 2.300 kilometara (1.400 milja), dom zadivljujućeg niza biodiverziteta koji obuhvata više od 600 vrsta korala i 1.625 vrsta riba.
Ali ponovljeni događaji masovnog izbeljivanja – kada ekstremna toplota iscrpljuje koral od hranljivih materija i boje – ugrožava krhki ekosistem grebena.
Događaji masovnog izbeljivanja duž grebena desili su se 1998, 2002, 2016, 2017, 2020, 2022. i sada 2024. godine.
Tolika je šteta na grebenu koju je kulturna organizacija UN-a Unesko odmerila, označavajući mesto svetske baštine „u opasnosti“, potez koji bi mogao da ugrozi milione turističkih dolara.
Pliberšek je rekao da je najnovije finansiranje od vitalnog značaja za zaustavljanje nekih drugih problema koji muče ekosistem i „da se naša deca i unuci mogu uživati u lepoti i veličanstvenosti grebena“.
„Oticanje sedimenta je jedna od najvećih pretnji Velikom koralnom grebenu“, rekla je ona.
„Loš kvalitet vode sprečava ponovni rast korala, ubija morsku travu i blokira sunčevu svetlost potrebnu za zdrav greben.
Ovogodišnji događaj izbeljivanja ostavio je 81 odsto grebena sa ekstremnim ili visokim nivoima oštećenja – jednom od najtežih i najrasprostranjenijih u istoriji, pokazuju najnoviji vladini podaci.
Naučnicima će biti potrebno još nekoliko meseci da utvrde koliki je deo grebena za oporavak.
Izbeljivanje korala se dešava kada temperatura vode poraste više od jednog stepena Celzijusa (1,8 stepeni Farenhajta).
Morski ekolog Australijskog društva za očuvanje mora Lisa Šindler pozdravila je vladino povećanje finansiranja, ali je rekla da je potrebno više da se uradi kako bi se otklonio osnovni uzrok klimatskih promena.
Istorijski gledano, investicije su bile raširene preko grebena, a ne ciljani pristup, rekla je ona.
„Zagađenje vode je jedna od najvećih pretnji grebenu van klimatskih promena“, rekla je ona za AFP.
„Grebenu je potrebna svaka pomoć koju može dobiti.“
Ali Australija, jedan od najvećih svetskih izvoznika gasa i uglja, tek je nedavno postavila ciljeve da postane ugljenično neutralna.
