Usred vesti o smrtonosnim toplotnim talasima širom severne hemisfere dolaze zastrašujući izgledi za klimatsku katastrofu sve većeg razmera. Nova otkrića objavljena u Nature Communications sugerišu da bi atlantska meridijalna preokretna cirkulacija, ili Amoc, mogla da se sruši u narednih nekoliko decenija – možda čak i u narednih nekoliko godina – dovodeći evropsko vreme do još većih ekstrema.
Amok predstavlja sistem struja u Atlantiku koje donose toplu vodu na sever gde se zatim hladi i tone. To je ključni razlog zašto je evropska klima stabilna hiljadama godina, čak i ako je teško prepoznati ovo haotično leto kao deo te stabilnosti.
Mnogo je nesigurnosti u ovim najnovijim predviđanjima i neki naučnici su manje ubeđeni da je kolaps neminovan. Amoc je takođe samo jedan deo šireg sistema Golfske struje, čiji je veći deo pokretan vetrovima koji će nastaviti da duvaju čak i ako se Amoc sruši. Dakle, deo Golfske struje će preživeti kolaps Amoka.
Ali ja sam decenijama proučavao veze između atlantskih struja i klime i znam da bi kolaps Amoka i dalje doveo do još većeg klimatskog haosa širom Evrope i šire. U najmanju ruku, to je rizik koji vredi biti svestan.
Da biste shvatili koliko Amoc utiče na klimu u severoistočnom Atlantiku, razmislite o tome koliko se severni Evropljani osećaju toplije u poređenju sa ljudima na sličnim geografskim širinama na drugim mestima. Sledeće mape pokazuju kako površinske temperature vazduha odstupaju od proseka na svakoj geografskoj širini i ističu obrasce toplih i hladnih tačaka širom planete:
Najupečatljivija u severnoj zimi (januar) je crvena tačka sa središtem na zapadu Norveške gde su temperature 20°C toplije od proseka geografske širine, zahvaljujući Amoku. Severoistočni Pacifik — a samim tim i zapadna Kanada i Aljaska — uživaju u skromnijem zagrevanju od 10°C od slične struje, dok preovlađujući zapadni vetrovi znače da su severozapadni Atlantik i severozapadni Pacifik mnogo hladniji, kao i susedne kopnene mase istočne Kanade i Sibira .
Vreme i klima Evrope, a posebno severne Evrope, veoma su promenljivi iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i iz godine u godinu, sa konkurentskim vazdušnim masama (toplo i vlažno, hladno i suvo, itd.) dobijaju ili gube uticaj , često vođen mlaznim strujanjem na velikim visinama. Promene u vremenu i klimi mogu biti izazvane događajima koji se nalaze daleko—i preko okeana.
Poslednjih godina Evropa je bila svedok posebno neobičnog vremena, i zimi i leti. Istovremeno, preko severnog Atlantika pojavili su se neobični obrasci temperatura površine mora. Na velikim delovima okeana od tropa do Arktika, temperature su se zadržale 1°C–2°C iznad ili ispod normalnih nivoa, mesecima ili čak godinama. Čini se da ovi obrasci vrše snažan uticaj na atmosferu, čak utiču na putanju i snagu mlaznog toka.
U izvesnoj meri, neke od ovih obrazaca temperature morske površine možemo pripisati promenljivom Amoku, ali to često nije tako jednostavno. Ipak, povezanost ekstremnih godišnjih doba i vremena sa neobičnim temperaturama mora mogla bi nam dati ideju o tome kako bi urušeni Amok poremetio status kvo. Evo tri primera.
Severna Evropa je iskusila uzastopne teške zime u 2009/10. i 2010/11., koje se kasnije pripisuju kratkom usporavanju Amoka. U isto vreme se povećala toplota u tropima, što je podstaklo neobično aktivnu sezonu uragana u junu i novembru 2010.
Sredinom 2010-ih u severnom Atlantiku se formirala „hladna mrlja“, koja je dostigla svoj najekstremniji u leto 2015. kada se poklopila sa toplotnim talasima u centralnoj Evropi i bila je jedan od jedinih delova sveta koji je hladniji od svog dugogodišnjeg proseka.
Hladna mrlja je sumnjivo izgledala kao otisak prsta oslabljenog Amoka, ali kolege i ja smo kasnije pripisali ovu prolaznu epizodu više lokalnim atmosferskim uticajima.
Godine 2017. tropski Atlantik je ponovo bio topliji od proseka i ponovo je usledila neobično aktivna sezona uragana, iako Amok nije bio tako jasno uključen kao 2010. Velika toplota na severoistoku krajem 2017. možda je zadržala uragan Ofelija, koji se pojavio oko Azora i stigao u Irsku u oktobru.
Na osnovu samo ovih nekoliko primera, možemo očekivati da će značajnija reorganizacija površinskih temperatura severnog Atlantika imati duboke posledice po klimu u Evropi i šire.
Veći ekstremi temperature okeana mogu promeniti karakter vremenskih sistema koji se napajaju toplotom i vlagom iz mora – kada i gde temperature porastu iznad trenutnih ekstrema, atlantske oluje mogu postati destruktivnije. Ekstremniji obrasci temperature okeana mogu dodatno uticati na tragove tropskih uragana i mlazni tok, šaljući oluje na sve manje verovatne destinacije.
Ako se Amoc sruši, možemo očekivati veće ekstreme vrućine, hladnoće, suše i poplave, niz „iznenađenja“ koja će pogoršati trenutnu klimatsku vanrednu situaciju. Potencijalni klimatski uticaji – posebno na Evropu – trebalo bi da dodaju hitnost našem donošenju odluka.
