Astronomi su uočili znake proširenog diska prašine i gasa koji se vrti u orbiti oko udaljene zvezde.
Nema ništa neobično u ovome. To je normalna faza u razvoju zvezde i njenog planetarnog sistema. Ono što ovo otkriće čini tako spektakularnim je to što je prvi put viđeno oko zvezde u čitavoj drugoj galaksiji, van naše.
Ova karakteristika je primećena u Velikom Magelanovom oblaku, patuljastoj galaksiji udaljenoj oko 179.000 svetlosnih godina od Mlečnog puta. I, iako bi moglo izgledati kao zdrav razum pretpostaviti da su procesi formiranja zvezda univerzalni, ranije nismo bili u mogućnosti da posmatramo njihove hirovite van naše matične galaksije.
„Kada sam prvi put videla dokaze za rotirajuću strukturu u podacima ALMA, nisam mogla da verujem da smo otkrili prvi ekstragalaktički akrecioni disk, bio je to poseban trenutak“, kaže astronom Ana Meklaud sa Univerziteta Duram u Velikoj Britaniji.
„Znamo da su diskovi od vitalnog značaja za formiranje zvezda i planeta u našoj galaksiji, a ovde, po prvi put, vidimo direktne dokaze za ovo u drugoj galaksiji.
Zvezde se rađaju iz gustih nakupina u oblacima molekularnog gasa i prašine koji vise u međuzvezdanom prostoru. Kada nakupina postane dovoljno gusta, ona se urušava pod dejstvom gravitacije; okrećući se, počinje da uvlači više materijala iz oblaka oko sebe. Međutim, ovaj materijal ne pada samo na protozvezdu; uređuje se u disk oko zvezdanog ekvatora i pada na njega u kontrolisanijem, stabilnijem toku, kao voda u odvod.
Kada se zvezda formira, ono što ostane od diska ostaje tamo, spajajući se da bi formiralo sve ostale elemente planetarnog sistema: planete, asteroide i meteore, komete, prašinu. Zato planete Sunčevog sistema manje-više kruže oko Sunca u ravnoj ravni. I sami smo poput razumne buđi koja je izrasla na ostacima Sunčevog doručka.
Veliki milimetarski/submilimetarski niz Atacama (ALMA), moćni radio teleskop, snimio je dosta takvih diskova širom Mlečnog puta, u različitim fazama razvoja; neki imaju jasne praznine za koje se smatra da ih uklanjaju planete koje se skupljaju dok kruže. Ali što je nešto udaljenije, to je teže rešiti, čak i sa moćnim teleskopom.
Meklaud i njene kolege su krenule u svoju kampanju da pronađu ekstragalaktički zvezdani disk kada su podaci dobijeni instrumentom Multi Unit Spectroscopic Ekplorer (MUSE) na veoma velikom teleskopu otkrili znake mlaznjaka u sistemu pod nazivom HH 1177.
Ovo je takođe znak formiranja zvezda: deo materijala koji se vrti oko zvezde koja se formira biva odbačen duž njenih linija magnetnog polja do polova, gde se lansira u svemir u obliku snažnog mlaza.
Istraživači su želeli da vide da li mogu da uoče disk u prašnjavom srcu formiranja zvezda, pa su koristili ALMA da traže znake rotacije. Ovo se može videti u načinu na koji se talasne dužine svetlosti skraćuju kako se izvor gura prema nama, i produžavaju kako se povlače.
„Učestalost svetlosti se menja u zavisnosti od toga koliko brzo se gas koji emituje svetlost kreće ka nama ili dalje od nas“, kaže astronom Džonatan Henšo sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu u Velikoj Britaniji. „Ovo je upravo isti fenomen koji se dešava kada se visina sirene hitne pomoći promeni dok prolazi pored vas i frekvencija zvuka ide od više ka nižoj.
Zanimljivo je da su ALMA podaci pokazali jasne znake ove rotacije. Zvezda je, pokazala je analiza tima, veoma mlada i masivna, i dalje se hrani sa diska oko sebe. Ovo je prilično normalno. Ali postojala je razlika između njega i protozvezdanih diskova pronađenih u Mlečnom putu: disk HH 1177 se može videti u optičkim talasnim dužinama.
Ovo, kažu istraživači, ima veze sa međuzvezdanim okruženjem u Velikom Magelanovom oblaku. Tamo ima mnogo manje prašine; tako da zvezda HH 1177 nije tako obavijena zavesom materijala kao što su mlade, masivne zvezde Mlečnog puta obično.
Ovo otkriće čini važnim za proučavanje, ne samo kako se zvezde formiraju u različitim okruženjima, već i ograničenja koja ta okruženja mogu postaviti na formiranje zvezda uopšte.
„Mi smo u eri brzog tehnološkog napretka kada su u pitanju astronomski objekti“, kaže Meklaud. „Biti u mogućnosti da proučavate kako se zvezde formiraju na tako neverovatnim udaljenostima iu drugoj galaksiji je veoma uzbudljivo.“
