Međunarodni tim predvođen astronomima sa Univerziteta Curtin u Međunarodnom centru za istraživanje radio-astronomije (ICRAR) otkrio je novu vrstu zvezdanog objekta koji dovodi u pitanje naše razumevanje fizike neutronskih zvezda.
Objekat bi mogao da bude magnetar ultra dugog perioda, retka vrsta zvezde sa izuzetno jakim magnetnim poljima koja mogu da proizvedu snažne eksplozije energije.
Do nedavno, svi poznati magnetari oslobađali su energiju u intervalima od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Novootkriveni objekat emituje radio talase svaka 22 minuta, što ga čini najdužim magnetarom ikada otkrivenim. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature .
Astronomi su otkrili objekat koristeći Murchison Videfield Arrai (MVA), radio teleskop na Vajarri Iamaji Countri u zaleđu Zapadne Australije. Vodeći autor dr Nataša Hurli-Voker rekla je da je magnetar, nazvan GPM J1839−10, udaljen 15.000 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Scutum.
„Ovaj izuzetan objekat izaziva naše razumevanje neutronskih zvezda i magnetara, koji su neki od najekzotičnijih i najekstremnijih objekata u univerzumu“, rekla je ona. Animacija koja opisuje otkriće, ponašanje objekta i kako bi to moglo da izgleda. Kredit: ICRAR.
Zvezdani objekat je tek drugi te vrste ikada otkriven nakon što je prvi otkrio student istraživanja Tajron O’Doerti sa Univerziteta Curtin.
U početku naučnici nisu mogli da objasne šta su pronašli. Oni su objavili rad u Nature u januaru 2022. u kojem opisuju zagonetni prolazni objekat koji bi se povremeno pojavljivao i nestajao, emitujući moćne snopove energije tri puta na sat.
Dr Hurlei-Valker — O’Dohertijev počasni nadzornik — rekao je da nas je prvi predmet iznenadio.
„Bili smo zapanjeni“, rekla je. „Zato smo počeli da tražimo slične objekte da bismo saznali da li je to izolovani događaj ili samo vrh ledenog brega.
Između jula i septembra 2022, tim je skenirao nebo pomoću MVA teleskopa. Ubrzo su pronašli ono što su tražili u GPM J1839−10. Emituje rafale energije koje traju do pet minuta — pet puta duže od prvog objekta.
Drugi teleskopi su pratili da potvrde otkriće i saznaju više o jedinstvenim karakteristikama objekta.
Ovo uključuje tri CSIRO radio teleskopa u Australiji, MeerKAT radio teleskop u Južnoj Africi, Grantecan (GTC) 10m teleskop i KSMM-Nevton svemirski teleskop.
Naoružan nebeskim koordinatama i karakteristikama GPM J1839−10, tim je takođe počeo da pretražuje opservacione arhive najboljih svetskih radio teleskopa.
„Pojavio se u posmatranjima Giant Metrevave radio teleskopa (GMRT) u Indiji, a Veri Large Arrai (VLA) u SAD je imao zapažanja koja datiraju još iz 1988. godine“, rekla je ona.
„To je za mene bio prilično neverovatan trenutak. Imao sam pet godina kada su naši teleskopi prvi put snimili impulse sa ovog objekta, ali niko to nije primetio, a ostao je skriven u podacima 33 godine.
„Propustili su jer nisu očekivali da će pronaći nešto slično.
Ne proizvode svi magnetari radio talase. Neki postoje ispod „linije smrti“, kritičnog praga gde magnetno polje zvezde postaje preslabo da generiše visokoenergetske emisije.
„Objekat koji smo otkrili vrti se presporo da bi proizveo radio talase — nalazi se ispod linije smrti“, rekao je dr Hurli-Voker.
„Pod pretpostavkom da je magnetar, ne bi trebalo da bude moguće da ovaj objekat proizvodi radio talase. Ali mi ih vidimo. I ne govorimo samo o malom blesku radio-emisije. Svaka 22 minuta emituje pet -minutni puls energije radio talasne dužine, i to radi najmanje 33 godine.
„Koji god mehanizam da stoji iza ovoga je izvanredan.“
Ovo otkriće ima važne implikacije za naše razumevanje fizike neutronskih zvezda i ponašanja magnetnih polja u ekstremnim okruženjima.
To takođe postavlja nova pitanja o formiranju i evoluciji magnetara i moglo bi da rasvetli poreklo misterioznih fenomena kao što su brzi radio rafali.
Istraživački tim planira da sprovede dalja posmatranja magnetara kako bi saznao više o njegovim svojstvima i ponašanju.
Takođe se nadaju da će u budućnosti otkriti još ovih zagonetnih objekata, kako bi utvrdili da li su to zaista magnetari ultra dugog perioda ili nešto još fenomenalno.
MVA je preteča najveće svetske radioastronomske opservatorije, Skuare Kilometer Arrai, koja je u izgradnji u Australiji i Južnoj Africi. MVA ove godine slavi značajnu prekretnicu jer završava deceniju operacija i međunarodnih naučnih otkrića.
Međunarodni centar za istraživanje radio-astronomije (ICRAR) je zajednički poduhvat između Univerziteta Curtin i Univerziteta Zapadne Australije.
