Da li ste se ikada zapitali kako je izgledala naša galaksija Mlečni put u svojoj ranoj istoriji? Astronomi koji su koristili Veb teleskop (JVST) pronašli su još jednu galaksiju koja je skoro zrcalna slika naše galaksije u detinjstvu.
Ima nadimak „Sparkler“. To je zato što ima oko dvadesetak blistavih globularnih jata koji kruže oko njega. Tamo se nalazi i nekoliko patuljastih galaksija, koje je galaksija progutala.
JVST prikaz prikazuje Sparkler kako je izgledao kada je Univerzum bio star samo četiri milijarde godina ili oko trećine sadašnje starosti Univerzuma. To implicira da je ova galaksija, kao i Mlečni put, počela da se formira veoma rano u kosmičkoj istoriji.
Ako Sparkler krene istim putem rasta kao Mlečni put kroz spajanja i akvizicije galaksija, onda bi trebalo da raste na isti način na koji je Mlečni put učinio. Za oko devet milijardi godina mogao bi da liči na našeg blizanca.
Sparkler leži u pravcu sazvežđa Volans (na nebu južne hemisfere). Prilično je daleko, na crvenom pomaku od z = 1,38. To je oko 9 milijardi svetlosnih godina i to u vreme nekoliko milijardi godina nakon Velikog praska. Poput Mlečnog puta, Sparkler nije izniknuo iz kosmosa u potpunosti formiran.
Obe galaksije su počele kao „prekomerne gustine“ materije (poput oblaka neutralnog vodonika) u ranom Univerzumu. Zamislite ih kao galaktička „semena“ privučena jedno drugom svojom gravitacijom. Kuglasta jata su rođena u nekim od tih nakupina, verovatno nešto pre rođenja galaksije. Zato su zvezde u nekim globularima starije od njihovih galaksija.
Zatim je usledila era „spajanja i akvizicija“ kada je mali Mlečni put (i verovatno Sparkler takođe) počeo da kanibalizuje obližnje patuljaste galaksije. To je veliki evolutivni korak. Moguće je da je najmanje polovina mase naše galaksije nastala tim spajanjem. Vremenom se sav materijal spojio u spiralni disk gde danas postoje Sunce i većina drugih zvezda.
Da li će Sparkler slediti isti evolutivni put kao Mlečni put? Iz podataka JVST-a izgleda da hoće. Iako je trenutno samo mali deo mase Mlečnog puta – oko 3 procenta – to će se promeniti kako guta druge, manje galaksije. Na kraju će odgovarati masi Mlečnog puta u današnjem Univerzumu.
To je prilično uzbudljivo jer daje astronomima priliku da shvate šta se dogodilo kako se naša sopstvena galaksija razvijala.
„Čini se da smo svedoci, iz prve ruke, sklapanja ove galaksije dok gradi svoju masu – u obliku patuljaste galaksije i nekoliko globularnih jata“, rekao je profesor Dankan Forbs sa Univerziteta Svinburn u Australiji.
Proučavao je galaksiju i njena jata, zajedno sa profesorom Aronom Romanovskim sa Državnog univerziteta San Hoze u Kaliforniji.
„Uzbuđeni smo zbog ove jedinstvene prilike da proučavamo kako formiranje globularnih jata, tako i Mlečni put, u vreme kada je Univerzum bio samo 1/3 svog sadašnjeg doba“, rekao je on.
Forbs i Romanovski su koristili podatke JVST-a da istraže starost i metaličnost nekoliko „iskri“ (kompaktnih izvora) u i oko galaksije Sparkler. Cilj je bio da se prouči metalnost niza kompaktnih zvezdanih jata koji okružuju Sparkler. Naučnici su želeli da vide da li liče na mlađe verzije globulara Mlečnog puta.
Prema Romanovskom, JVST zapažanja Sparklera takođe mogu da odgovore na različita pitanja o globularnim jatima i njihovom formiranju. „Poreklo globularnih jata je dugogodišnja misterija“, rekao je on. „Oduševljeni smo što JVST može da se osvrne u prošlost da bi ih video u mladosti.“
Ispostavilo se da Sparkerovi klasteri imaju zapanjujuće sličnosti sa nekim globularima Mlečnog puta. Činilo se da je nekoliko nastalo veoma rano, a zvezde su prilično bogate metalom. Čini se da to ukazuje na veoma brz proces hemijskog obogaćivanja u ranom Univerzumu.
Nekoliko klastera imalo je zvezde koje su bile nešto starije i siromašne metalom nego u drugim jatima. Verovatno pripadaju satelitskoj galaksiji male mase koja se unosi u Sparkler. Scena veoma podseća na istoriju spajanja Mlečnog puta tokom njegovog života.
Da bi se bolje razumelo evoluciono stanje Sparklera i njegovih klastera, dva naučnika kažu da je potrebno više posmatranja klastera sličnog tipa oko drugih udaljenih galaksija u univerzumu. To bi pomoglo da se utvrdi da li je Sparkler tipičan za stil spajanja evolucije galaksije (slično Mlečnom putu).
Ako ne, onda bi detalji o ranoj evoluciji galaksija, hemijskom obogaćivanju, rastu mase i formiranju zvezdanog jata možda trebali revidirati.
