Ako istražujete noćno nebo, neće proći mnogo vremena pre nego što shvatite da gore ima puno prašine i gasa. Međuzvezdana prašina između zvezda čini 1% mase međuzvezdanog medija, ali reflektuje 30% svetlosti zvezda u infracrvenim talasnim dužinama. Prašina igra ključnu ulogu u formiranju zvezda i evoluciji galaksije. Tim astronoma je pokušao da mapira prašinu na udaljenosti od 3.000 svetlosnih godina i upravo je objavio prvu 3D mapu prašine u našoj galaksiji.
Rasipanje i apsorpcija zvezdane svetlosti česticama prašine (izumiranje) omogućava nam da istražimo oblake prašine u tri dimenzije. Takođe ima tendenciju da apsorbuje kraće talasne dužine zvezda, što dovodi do toga da zvezde zaklonjene oblakom izgledaju više crvene boje. Analizom ovoga moguće je proceniti obim izumiranja prašine duž našeg vidnog polja. Kada se uzmu u obzir merenja udaljenosti do zvezda, moguće je napraviti 3D mapu oblaka prašine.
U razumevanju distribucije i prikupljanja podataka za generaciju modela, Gaia je promenila igru. Gaia je astrometrijska opservatorija Evropske svemirske agencije koja je mapirala udaljenosti i položaje zvezda širom galaksije.
Od svog lansiranja pre 10 godina, prikupio je podatke od 1 milijarde zvezda, uglavnom u krugu od nekoliko kiloparseka od sunca (1 parsek je 3,26 svetlosnih godina). Precizno poznavanje položaja zvezda omogućava smanjenje grešaka u modeliranju gašenja prašine. Sa kombinacijom podataka astrometrije zvezda, fototometrijskih, ekstinkcionih i spektroskopskih podataka, sada je bio savršen trenutak da se istraži trodimenzionalna distribucija prašine u Mlečnom putu.
Studija, čiji je autor Gordijan Edenhofer sa Instituta za astrofiziku Maks Plank, prihvaćena je za objavljivanje u časopisu Astronomija i astrofizika. Trenutno je dostupan na arKsiv serveru za preprint. Tim predstavlja trodimenzionalnu mapu prašine koja ide dalje i dublje u svemir sa većom rezolucijom nego ikada ranije. Tehnika obrade omogućila je timu da istražuje distribuciju prašine iznad 1 kiloparseka, dok istovremeno rešava obližnje oblake prašine sa preciznošću parseka.
Uspeli su da predstave mapu prašine na udaljenosti od 1,25 kiloparseka u većoj rezoluciji nego ranije. To je bilo zahvaljujući njihovoj upotrebi procena udaljenosti i izumiranja iz prethodnih studija koje su imale nižu nesigurnost od drugih skupova podataka. Njihova mapa ima ugaonu rezoluciju do 14 lučnih minuta i rezoluciju udaljenosti u parsekskoj skali. Uvek je prijatno pronaći rezultat koji je u skladu sa prethodnim studijama i postojećim 3D mapama prašine. Ali još je prijatnije kada se ide dalje poboljšanjem površine pokrivenog prostora i sa višom prostornom rezolucijom nego ranije.
Kao što je to često slučaj — i jedan od razloga zašto volim nauku — mapa je javno dostupna na mreži i svako zainteresovan može da je upita i pogleda preko Pithon paketa. Tim se nada da će se mape koristiti za dalja proučavanja distribucije prašine i prirode međuzvezdanog medija.
