Koristeći nadograđeni Giant Metervave radio teleskop (uGMRT), astronomi iz Indije i Australije su obavili radio posmatranja pulsara poznatog kao PSR J0026–1955. Rezultati opservacione kampanje, objavljeni 5. jula na serveru za preprint arKsiv, bacaju više svetla na pomeranje podpulsa i ponašanje nuliranja ovog pulsara.
Pulsari su visoko magnetizovane, rotirajuće neutronske zvezde koje emituju snop elektromagnetnog zračenja. Obično se detektuju u obliku kratkih rafala radio-emisije; međutim, neki od njih se takođe posmatraju preko optičkih, rendgenskih i gama-teleskopa.
Radio emisija iz pulsara pokazuje različite fenomene, uključujući pomeranje podpulsa, poništavanje ili promenu režima. U slučaju pomeranja subpulsa, čini se da radio-emisija iz pulsara driftuje u spin fazi unutar profila glavnog impulsa. Kada je u pitanju poništavanje, emisija iz pulsara naglo prestaje od nekoliko do stotina pulsnih perioda pre nego što se obnovi.
Otkriven 2018. godine, PSR J0026–1955 je galaktički pulsar sa periodom okretanja od približno 1,306 sekundi i merom disperzije od 20,81 pc/cm 3 . Ima spin-dovn luminozitet od 23 noniliona erg/s, jačinu površinskog magnetnog polja od 770 milijardi Gausa, a njegova karakteristična starost se procenjuje na oko 47 miliona godina.
Pomeranje podpulsa i poništavanje radio-emisije u PSR J0026–1955 prvi put je prijavljeno 2022. godine pomoću Murčisonovog širokog polja (MVA). Sada je tim astronoma predvođen Parulom Janagalom sa Indijskog instituta za tehnologiju Indore, Indija, odlučio da bliže pogleda ovo ponašanje.
„U ovoj studiji predstavljamo detaljno istraživanje pomeranja podpulsa i nuliranja koje je pokazao J0026–1955, sa novim zapažanjima dobijenim korišćenjem nadograđenog Giant Metrevave radio teleskopa (uGMRT) na 300–500 MHz“, napisali su istraživači u radu.
Uopšteno govoreći, zapažanja su otkrila da PSR J0026–1955 doživljava neobično ponašanje pomeranja, sa evolucionim i neevolucionim stopama pomeranja. Identifikovana su dva različita režima podpulsnog drifta, označena A i B. Mod A je dalje podkategorisan u A0, A1 i A2, u zavisnosti od evolucionog ponašanja brzine drifta.
Štaviše, studija je otkrila da PSR J0026–1955 pokazuje kratkotrajne i dugotrajne nule, sa procenjenim udelom nuliranja od oko 58%, dakle mnogo nižim nego što je prijavljeno u MVA opservacijama. Autori rada pretpostavljaju da ova neslaganja mogu biti posledica razlika u dužini posmatranja, ili plitke komponente spektralnog indeksa, ili frekventne zavisnosti nuliranja.
Zapažanja su takođe pronašla dokaze o podpulsnoj memoriji preko nula u PSR J0026–1955.
„U više slučajeva, pronašli smo mogućnost memorije ‘brzine pomeranja’ i ‘podpulsne faze’ preko nula. Verujemo da bi moglo doći do neprekidnog stabilnog pražnjenja u polarnom procepu tokom nule, što se ne primećuje zbog odsustva dominantnog mehanizma koherentnosti ili delimično zaštićenog jaza koji otežava stvaranje detektabilne radio emisije“, objasnili su istraživači.
Sumirajući rezultate, autori studije su podvukli da PSR J0026–1955 predstavlja mali deo pulsara koji pokazuju pomeranje podpulsa, nuliranje, promenu režima i evoluciju brzine pomeranja.
