Koristeći 3,6-metarski teleskop nove tehnologije (NTT) u opservatoriji La Silla u Čileu, astronomi su primetili tri neobična bela patuljka podtipa DAHe. U svojim rezultatima pronašli su dipolarne hromosfere u dva od ovih objekata. Nalazi su objavljeni u radu objavljenom 5. jula na serveru za preprint arXsiv.
Beli patuljci (VD) su zvezdana jezgra koja ostaju nakon što je zvezda iscrpila svoje nuklearno gorivo. Zbog njihove velike gravitacije, poznato je da imaju atmosferu ili čistog vodonika ili čistog helijuma. Međutim, mali deo VD-a pokazuje tragove težih elemenata.
DAHe (D: degenerisani, A: Balmerove linije najjače, H: razdvajanje magnetnih linija, e: emisija) je relativno nova i mala klasa magnetnih belih patuljaka koji prikazuju Zeeman-ove podeljene Balmerove emisione linije. Do danas je poznato samo nekoliko desetina DAHe VD-ova. Prvi od njih je bio GD 356—izolovani beli patuljak otkriven pre skoro 40 godina.
Tim astronoma na čelu sa Džejem Farihijem sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Velika Britanija, odlučio je da istraži tri objekta ove retke klase, kako bi bolje razumeo prirodu celokupne populacije. U tu svrhu, oni su koristili ULTRACAM — CCD kameru za obradu slike koja je postavljena na NTT teleskop. Studija je dopunjena podacima NASA-inog satelita za istraživanje tranzitnih egzoplaneta (TESS).
„Ova studija se fokusira na svetlosne krive i rezultujuću periodičnost tri bela patuljka DAHe, koristeći fotometrijsko praćenje sa zemlje i iz svemira“, napisali su istraživači.
Tri posmatrana DAHe VD su: SDSS J125230.93−023417.7 (ili skraćeno SDSS J1252), LP 705-64 i VD J143019.29−562358.3 (VD J1430). Ispostavilo se da presavijene ULTRACAM svetlosne krive SDSS J1252 i LP 705-64 pokazuju naizmenične minimume koji ukazuju na dve različite zvezde koje su 180 stepeni van faze tokom rotacije. Za VD J1430, svetlosne krive otkrivaju jedan maksimum i minimum.
Astronomi su otkrili da su amplitude fotometričke varijabilnosti sa više opsega prijavljenih za sva tri bela patuljka DAHe nekoliko puta veće od one u GD 356. Primetili su da sve poznate DAHe zvezde imaju amplitude svetlosnih krivulja koje se povećavaju prema plavom u korelirani odnosi, što ukazuje na hladne tačke koje proizvode veće kontraste na kraćim talasnim dužinama.
Prema autorima rada, njihovi nalazi sugerišu da neki magnetni VD stvaraju unutrašnje hromosfere dok se hlade, i da nijedan spoljni izvor nije odgovoran za uočenu temperaturnu inverziju.
„S obzirom na nedostatak dodatnih periodičnih signala i ubedljive dokaze o grupisanju belih patuljaka DAHe u HR dijagramu (Valters et al, 2021; Reding et al, 2023; Manser et al, 2023), unutrašnji mehanizam je najverovatniji izvor za uočeni regioni i hromosferska aktivnost“, zaključili su istraživači.