Dva Mekmasterova astronoma su koristila nedavne podatke dubokog snimanja sa svemirskog teleskopa Džejms Veb da pogledaju 3,5 milijardi godina u prošlost kako bi proučavali udaljeno džinovsko jato galaksija.
Marta Reina-Campos, postdoktorski saradnik i nacionalna stipendistica Kanadskog instituta za teorijsku astrofiziku, i Vilijam Haris, profesor emeritus, sarađivali su na radu koji je objavljen u časopisu Mesečna obaveštenja Kraljevskog astronomskog društva.
Jato galaksija, nazvano Pandorino jato i koje se često naziva kataloškim imenom Abel 2744, sadrži hiljade galaksija svih veličina.
Reina-Campos i Harris su fokusirali svoj rad posebno na stara, kompaktna jata zvezda koja se nazivaju globularna jata koja se nalaze u tim galaksijama.
Reina-Campos, teoretičarka, gradi napredne kompjuterske simulacije galaksija u kojima se evolucija njihovih globularnih jata može pratiti od samog početka do danas.
Haris je posmatrački astronom koji radi na merenju stvarnih svojstava globularnih jata u velikim galaksijama poput onih u Abel 2744.
„Do sada smo bili ograničeni na merenje osobina ovih zvezdanih jata samo u galaksijama u obližnjem univerzumu“, kaže Haris. „Ovo je kao da pokušavate da izvedete nečiju istoriju radeći samo na osnovu današnje fotografije. Šta je sa svim onim što je bilo ranije? Svemirski teleskop Džejms Veb je otvorio ogroman novi opseg prostora i vremena za istraživanje.“
Abel 2744 je toliko udaljen da je svetlost koju vidimo danas emitovana pre 3,5 milijardi godina — otprilike u vreme kada je život prvi put nastao na Zemlji.
„Prvi put možemo direktno da vidimo kakve su bile karakteristike zvezdanih jata davno“, kaže Reina-Kampos. „Ovo nam omogućava da popunimo više njihove prošle priče i dodajemo potpuno nove testove za ono što predviđamo iz teorije. Takođe će nam pomoći da bolje razumemo istoriju samih galaksija.“
Takozvano „vreme osvrtanja“ za Abel 2744 odgovara viđenju stvari onako kako su bile četvrtina puta nazad do Velikog praska i samog početka univerzuma.
Reina-Campos i Harris vide svoj rad kao prvu fazu u novom pravcu. „Slike koje JVST proizvodi su neverovatne — nikada ranije nismo videli ništa slično. To će biti jedan od najboljih instrumenata u čitavoj istoriji nauke“, kaže Haris.
