Tomonori Totani, astrobiolog sa Univerziteta u Tokiju, predlaže da se potraga za životom izvan Zemlje proširi na proučavanje svemirske prašine. U svom radu objavljenom u časopisu International Journal of Astrobiologi, on sugeriše da bi svemirska prašina mogla da krije znake života koji je odnesen sa drugih planeta udarima asteroida.
Uprkos dugogodišnjim naporima istraživača, dokazi o životu izvan Zemlje nikada nisu pronađeni. Postoje dva moguća razloga za to; prvi je da nema drugog života koji bi se mogao naći. Drugi je da nam nedostaje tehnologija da je pronađemo zbog velikih udaljenosti. Deo problema, primećuje Totani, su izazovi u proučavanju egzoplaneta udaljenih milionima milja. Zbog toga, on predlaže alternativni pristup – proučavanje svemirske prašine koja je pala na Zemlju. Takva prašina se može naći u ledenim poljima oko polova, napominje on, ili možda u atmosferi.
Totani napominje da asteroidi udaraju u planete širom galaksije Mlečni put, i svaki put kada se to dogodi, oni podignu krhotine. Sa većim udarima, neki od tih krhotina bi mogli biti odbačeni tako nasilno da pobegnu iz gravitacionog polja svoje planete i krenu u svemir. A ako se desi da ta planeta ima život, neki od tih dokaza bi mogli da budu bačeni zajedno sa njom kao deo zrna svemirske prašine.
Totani sugeriše da je optimalna veličina zrna svemirske prašine približno 1 mikrometar — tako mala zrna bi bila dovoljno velika da nose dokaze o životu, ali dovoljno mala da pobegnu sa svoje matične planete i gravitacije svoje zvezde. Takođe bi mogli da putuju dovoljno brzo da stignu do udaljenih planeta kao što je Zemlja. On izračunava da otprilike 100.000 takvih zrna sleti na Zemlju svake godine. Takva zrna, sugeriše on, mogu da nose tragove života koji su nastali na drugim svetovima i da bi se mogli analizirati na biosignature. On dalje napominje u saopštenju za štampu da su pronađeni dokazi o svemirskom otpadu sa Marsa koji je sleteo na Zemlju.
