Pre oko 66 miliona godina, asteroid veći od Mont Everesta udario je u Zemlju, ubivši tri četvrtine celog života na planeti – uključujući dinosauruse.
Toliko znamo.
Ali tačno kako je udar asteroida Chickulub izazvao izumiranje svih tih životinja ostalo je pitanje debate.
Vodeća teorija je nedavno bila da je sumpor od udara asteroida – ili čađ od globalnih šumskih požara koje je izazvao – blokirao nebo i gurnuo svet u dugu, mračnu zimu, ubijajući sve osim nekoliko srećnika.
Međutim, istraživanje objavljeno u ponedeljak na osnovu čestica pronađenih na ključnom fosilnom mestu ponovo je potvrdilo raniju hipotezu: da je udar zime izazvan prašinom koju je asteroid podigao.
Fina silikatna prašina iz usitnjenog kamena ostala bi u atmosferi 15 godina, snižavajući globalnu temperaturu do 15 stepeni Celzijusa, rekli su istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience.
Daleke 1980. godine, naučnici otac i sin Luis i Valter Alvarez prvi su predložili da su dinosaurusi ubijeni udarom asteroida koji je obavio svet prašinom.
Njihova tvrdnja je u početku naišla na određeni skepticizam – sve do decenije kasnije kada je masivni krater Čiksulub pronađen na današnjem poluostrvu Jukatan u Meksičkom zalivu.
Sada se naučnici uglavnom slažu da je za to kriv Čiksulub.
Ali ideja da je sumpor, a ne prašina, izazvao udar zime postala je „veoma popularna“ poslednjih godina, rekao je za AFP Ozgur Karatekin, istraživač Kraljevske opservatorije Belgije.
Koautor studije Karatekin rekao je da je to zato što se smatralo da je prašina od udara pogrešne veličine da bi ostala u atmosferi dovoljno dugo.
Za ovu studiju, međunarodni tim istraživača bio je u mogućnosti da izmeri čestice prašine za koje se smatra da potiču odmah nakon udara asteroida.
Čestice su pronađene na fosilnom lokalitetu Tanis u američkoj državi Severna Dakota.
Iako je udaljeno 3.000 kilometara (1.865 milja) od kratera, nalazište je sačuvalo niz izuzetnih nalaza za koje se veruje da datiraju neposredno nakon udara asteroida u slojeve sedimenata drevnog jezera.
Čestice prašine bile su oko 0,8 do 8,0 mikrometara – taman prave veličine da se zadrže u atmosferi do 15 godina, rekli su istraživači.
Unoseći ove podatke u klimatske modele slične onima koji se koriste za današnju Zemlju, istraživači su utvrdili da je prašina verovatno igrala daleko veću ulogu u masovnom izumiranju nego što se ranije mislilo.
Od celokupnog materijala koji je asteroid ispustio u atmosferu, procenili su da se radi o 75 odsto prašine, 24 odsto sumpora i jedan odsto čađi.
Čestice prašine „potpuno su isključile fotosintezu“ u biljkama na najmanje godinu dana, uzrokujući „katastrofalni kolaps“ života, rekao je Karatekin.
Šon Gulik, geofizičar sa Univerziteta Teksas u Ostinu i koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je za AFP da je studija još jedan interesantan pokušaj da se odgovori na „vruće pitanje“ – šta je izazvalo udar zime – ali nije dala konačan odgovor.
On je naglasio da je otkrivanje onoga što se dogodilo tokom poslednjeg svetskog događaja masovnog izumiranja važno ne samo za razumevanje prošlosti, već i budućnosti.
„Možda možemo bolje da predvidimo sopstveno masovno izumiranje u kojem smo verovatno usred“, rekao je Gulik.
