Ispod tirkiznih voda Ohridskog jezera, „bisera Balkana“, naučnici su otkrili jednu od najranijih sedelačkih zajednica u Evropi i pokušavaju da reše misteriju zašto se skrivala iza tvrđave odbrambenih šiljaka.
Arheolozi veruju da je deo albanske obale jezera nekada bio naselje kuća na stubovima pre nekih 8.000 godina, što ga čini najstarijim do sada otkrivenim selom pored jezera u Evropi.
Radiokarbonski datiranje sa lokaliteta stavlja ga između 6000 i 5800 godina pre nove ere.
„Ono je nekoliko stotina godina starije od ranije poznatih jezerskih naselja u mediteranskim i alpskim regionima“, rekao je Albert Hafner, profesor arheologije sa švajcarskog Univerziteta u Bernu.
Prema našim saznanjima, najstariji je u Evropi“, rekao je on za AFP.
Najstarija druga takva sela otkrivena su u italijanskim Alpima i datiraju iz oko 5000 godina pre nove ere, rekao je stručnjak za evropska neolitska jezerska naselja.
Hafner i njegov tim švajcarskih i albanskih arheologa proveli su protekle četiri godine vršeći iskopavanja u Linu na albanskoj strani Ohridskog jezera, koje se prostire na planinskoj granici Severne Makedonije i Albanije.
Veruje se da je naselje bilo dom između 200 i 500, sa kućama izgrađenim na stubovima iznad površine jezera ili u oblastima koje su redovno poplavile nabujale vode.
I polako otkriva neke zapanjujuće tajne.
Tokom nedavnog ronjenja, arheolozi su otkrili dokaze koji ukazuju na to da je naselje bilo utvrđeno hiljadama dasaka sa šiljcima koje su korišćene kao odbrambene barikade.
„Da bi se zaštitili na ovaj način, morali su da poseku šumu“, rekao je Hafner.
Ali zašto su seljani morali da grade tako velika utvrđenja da bi se branili? Arheolozi još uvek traže odgovor na neuhvatljivo pitanje.
Istraživači procenjuju da je otprilike 100.000 šiljaka zabodeno na dno jezera kod Lina, a Hafner je ovo otkriće nazvao „pravom riznicom za istraživanje“.
Ohridsko jezero je jedno od najstarijih jezera na svetu i postoji više od milion godina.
Uz pomoć profesionalnih ronilaca, arheolozi su prebirali dno jezera često otkrivajući fosilne fragmente drveta i cenjene komade hrasta.
Analiza prstenova drveća pomaže timu da rekonstruiše svakodnevni život stanovnika ove oblasti — pružajući „dragocene uvide u klimatske i životne uslove“ iz tog perioda, rekao je albanski arheolog Adrijan Anastasi.
Hrast je kao švajcarski sat, veoma precizan, kao kalendar“, rekao je Hafner.
„Da bismo razumeli strukturu ovog praistorijskog lokaliteta, a da ga ne oštetimo, sprovodimo veoma pedantna istraživanja, krećući se veoma sporo i veoma pažljivo“, dodao je Anastasi, koji je na čelu tima albanskih istraživača.
Bujna vegetacija na lokaciji čini rad ponekad mukotrpnim.
„Izgradnja njihovog sela na stubovima bio je složen zadatak, veoma komplikovan, veoma težak, i važno je razumeti zašto su ovi ljudi napravili ovaj izbor“, rekla je Anastasi.
Naučnici kažu da je za sada moguće pretpostaviti da se selo oslanjalo na poljoprivredu i odomaćenu stoku za hranu.
„Pronašli smo različita semena, biljke i kosti divljih i domaćih životinja“, rekao je Ilir Đepali, albanski profesor arheologije koji radi na lokalitetu.
Ali biće potrebno još dve decenije da se lokacija u potpunosti istraži i prouči i da se donesu konačni zaključci.
Prema Anastasijevim rečima, svako putovanje iskopavanjem daje dragocene informacije, omogućavajući timu da sastavi sliku života duž obala Ohridskog jezera pre hiljadama godina — od arhitekture stanova do strukture njihove zajednice.
„Ovo su ključni praistorijski lokaliteti koji su od interesa ne samo za region već i za celu jugozapadnu Evropu“, rekao je Hafner.
