Naučnici sa Univerziteta Flinders koristili su podzemne snimke i snimanje iz vazduha da bi videli kroz poplavne ravnice u oblasti lagune Crvenog ljiljana u Zapadnom Arnem Landu u severnoj Australiji.
Ove revolucionarne metode pokazale su kako je ovaj važan pejzaž na severnoj teritoriji promenjen kako je nivo mora porastao pre oko 8.000 godina.
Njihovo otkriće pokazuje da je okean stigao do ovog, sada unutrašnjeg regiona, što ima važne implikacije za razumevanje arheološkog zapisa Madjedbebea – najstarijeg arheološkog nalazišta u Australiji.
Nalazi takođe pružaju novi način za razumevanje rok umetnosti u regionu, koja je globalno prepoznata po svom značaju i prepoznatljivom stilu.
Ispitujući kako su se sedimenti koji su sada zakopani ispod poplavnih ravnica menjali kako se nivo mora podigao, istraživači mogu da vide kako je transformacija lagune crvenog ljiljana rezultirala rastom mangrova koji su podržavali životinjski i morski život u regionu gde je drevna autohtona kamena umetnost nalazi se. Ova transformacija je, zauzvrat, podstakla okruženje koje je inspirisalo subjekte i životinje u drevnoj kamenoj umetnosti.
U svojim nalazima objavljenim u naučnom časopisu PLOS ONE danas, istraživači kažu da se promene životne sredine u laguni odražavaju u kamenoj umetnosti jer su ribe, krokodili i ptice predstavljeni u umetnosti kada se poplavna ravnica transformisala kako bi podržala slatkovodna staništa za nove vrste.
Viši autor i naučni saradnik na Fakultetu humanističkih nauka, umetnosti i društvenih nauka na Univerzitetu Flinders, dr Jarrad Knovlesar, kaže da mapiranje suštinski menja naše arheološko razumevanje zadivljujućeg pejzaža u Arnhem Landu.
„Ovo je ključni pejzaž za razumevanje rane ljudske okupacije Australije. Naša rekonstrukcija lagune Crvenog ljiljana omogućava efikasno prediktivno modeliranje istaknutih kulturnih mesta i pruža važan metod za tumačenje prisustva i porijekla autohtonog kulturnog materijala.“
„Vreme izrade kamene umetnosti je u skladu sa širim promenama životne sredine koje razumemo da su se desile u ovom pejzažu. To je očigledno kroz promene u predmetu umetnosti, kao što su veliki makropodi, i pojava životinjskih vrsta u estuariju kao što su ribe i krokodili u umetnost. Uključivanje slatkovodnih vrsta, kao što su ribe i ptice, javlja se u najnovijim umetničkim stilovima ovog regiona, i to odražava faze promene životne sredine kada su slatkovodne poplavne ravnice činile pejzaž.“
„Na osnovu rezultata ove studije, sva pleistocenska nalazišta u zapadnom Arnhem Landu bila su blizu okeana i, kasnije, močvare mangrova u nekom trenutku tokom transformacije pejzaža. Ovo ima važne implikacije na paleogeografske postavke ovih lokaliteta, koje moraju uzeti u obzir kada se tumače promene u kamenim artefaktima, resursima hrane i izotopskom sastavu materijala iz ovog perioda prvih Australaca.“
Koautor, vanredni profesor Ian Moffat, kaže da je tomografija električne otpornosti (ERT) brza, jeftina, neinvazivna metoda koja može mapirati velike oblasti australijskog pejzaža kako bi bolje razumela njihovu drevnu istoriju.
„Pokazujemo kako se podaci ERT-a mogu koristiti za razvoj modela pejzaža koji su korisni kada je u pitanju razumevanje poznatih lokacija, kao i predviđanje gde bi mogla biti zakopana arheološka nalazišta. Pokazali smo da se pejzaži ovog regiona mogu efikasno mapirati korišćenjem ne -invazivne metode. Ovo ima važne implikacije za lociranje novih lokacija, ali i za razvoj nijansiranog razumevanja regionalne geografije i njenog uticaja na prošlo ljudsko ponašanje.“
„Laguna crvenog ljiljana ima izuzetan arheološki značaj u Arnhem Landu jer se nalazi na jednoj od najistočnijih tačaka poplavne ravnice reke East Aligator, gde moderna reka, visoravan Arnem, stvara značajnu granicu između niskih poplavnih ravnica i peščara. visoravni, koje su ljudi okupirali više od 60.000 godina i na kojima se nalazi bezbroj značajnih lokaliteta, uključujući neke od najpoznatijih panela na stenama u Australiji.“
Tradicionalni vlasnik i koautor Alfred Najinggull opisao je važnost ovog istraživanja kao „Želimo da ljudi vide i želimo da ljudi znaju šta se dešavalo pre mnogo hiljada godina u prošlosti.“