Prema Američkim nacionalnim akademijama nauka, inženjerstva i medicine, muškarci treba da piju 3,7 litara vode dnevno, a žene 2,7 litara.
Zamislite sada tročlanu posadu koja ide na Mesec na tronedeljno putovanje, to je nešto od reda od 189 litara vode, to je oko 189 kilograma!
Pod pretpostavkom da morate da nosite svu vodu umesto da je reciklirate, duža putovanja u svemir sa više ljudi biće logistički izazovna za samo transport vode.
Istraživači iz američke pomorske istraživačke laboratorije (NRL) otkrili su lunarne stene sa vodonikom u sebi koje, u kombinaciji sa lunarnim kiseonikom, obezbeđuju potencijalno snabdevanje budućim istraživačima.
Ukupno 382 kilograma stene je vraćeno sa Meseca pomoću programa Apolo (težak sam oko 80 kg, tako da je to skoro petoro moje težine – i to su svi mišići, obećavam!)
Neki od uzoraka su odmah proučavani, dok su drugi zapečaćeni za buduća istraživanja u nadi da će budući instrumenti biti osetljiviji.
Istraživački tim iz NRL-a, predvođen Ketrin D. Berdžes i članovima tima Britani A. Sajms i Rondom M. Stroud, nedavno je objavio svoja otkrića dok je proučavao neke od lunarnih stena.
Želeli su da razumeju izvor vode na Mesecu i da razumeju njegovo formiranje. Buduća lunarna istraživanja, posebno stalne lunarne baze, će se u velikoj meri oslanjati na postojeće lunarne resurse.
U radu se artikuliše „Efektivno korišćenje resursa zavisi od razvijanja razumevanja gde i kako se u regolitu voda formira i zadržava“.
Transmisiona elektronska mikroskopija je korišćena kao deo studije za istraživanje lunarnog uzorka 79221. Tehnika koristi snop čestica elektrona za vizuelizaciju uzoraka i generisanje veoma uvećane slike.
Tim je posebno posmatrao zrna minerala apatita i merilita i otkrio znake ‘svemirskog’ vremenskog uticaja usled sunčevog vetra. Sunčev vetar je tok naelektrisanih čestica koje jure napolje od Sunca brzinom do 1,6 miliona km na sat!
Pronašli su vodonične potpise u uzorcima u vezikulama – malim rupama koje su ostale nakon što se lava ohladi. Ovo otkriće potvrđuje da je solarni vetar zarobljen u količinama koje se mogu detektovati, što dokazuje potencijalni rezervoar koji bi mogao biti dostupan budućim istraživačima.
Sam vodonik je izuzetno koristan resurs i ako se može iskopati iz materijala sa površine Meseca, može pomoći mnogim aspektima istraživanja.
Prava buka oko otkrića je da bi ono konačno moglo da razreši misteriju o poreklu lunarne vode i da bi moglo biti rezultat hemijskih interakcija između solarnog vetra i lunarnih stena.
Ako možemo da razumemo poreklo lunarne vode – a možda smo sada konačno blizu toga – onda možemo biti sigurni da je efikasno koristimo da dopremo dalje do Sunčevog sistema.
